ŠARM EL ŠEIK – Svetska populacija je u utorak porasla preko 8 milijardi ljudi, saopštile su Ujedinjene nacije, upozoravajući da se očekuju još poteškoća za regione koji se već suočavaju sa oskudicom resursa zbog klimatskih promena, prenosi AP.
Bez obzira na to da li se radi o hrani ili vodi, baterijama ili benzinu, biće sve manje toga što će se globalna populacija do 2080-ih povećati za još 2,4 milijarde ljudi, prema projekcijama UN-a.
„Svakoj osobi su potrebni gorivo, drva, voda i mesto za dom“, rekla je Stefani Feldštajn, direktorka za stanovništvo i održivost u Centru za biološku raznovrsnost.
Pritisak na resurse biće posebno zastrašujući u afričkim zemljama, gde se očekuje da će stanovništvo rasti, kažu stručnjaci. One su takođe među zemljama koje su najosjetljivije na klimatske uticaje i kojima je najpotrebnije finansijsko finansiranje.
U podsaharskoj Africi, gde oko 738 miliona ljudi već živi bez adekvatnih zaliha hrane, predviđa se da će stanovništvo skočiti za 95 odsto do sredine veka, prema Institutu za ekonomiju i mir. Naučni centar je u oktobarskom izveštaju upozorio da će veći deo podsaharske Afrike biti neodrživ do sredine veka.
Globalno, prekretnica od 8 milijardi stanovništva predstavlja milijardu ljudi koji su dodani na planetu u samo poslednjih 11 godina.
Doseći 8 milijardi ljudi je „znak ljudskog uspeha, ali je i veliki rizik za našu budućnost“, rekao je Džon Vilmot, direktor odeljenja UN za stanovništvo.
Zemlje sa srednjim prihodima, uglavnom u Aziji, činile su najveći deo tog rasta, dobivši oko 700 miliona ljudi od 2011. Indija je dodala oko 180 miliona ljudi i trebalo bi da nadmaši Kinu kao najmnogoljudnija nacija na svetu sledeće godine.
Međutim, rađanje je u stalnom padu u Sjedinjenim Državama, Evropi i Japanu. Kina se takođe bori sa nasleđem svog programa Politike jednog deteta i prošle godine je pozvala porodice da imaju drugo, pa čak i treće dete, jer je takođe ograničila pristup nemedicinskim abortusima.
Čak i dok globalna populacija dostiže sve nove maksimume, demografi primećuju da je stopa rasta stalno padala na manje od 1% godišnje. Ovo bi trebalo da spreči da svet dostigne 9 milijardi ljudi do 2037. Prema UN-u, populacija će dostići vrhunac od oko 10,4 milijarde ljudi 2080-ih i ostati na tom nivou do 2100. godine.
„Veliki deo ove priče je da se ova era brzog rasta stanovništva koju svet poznaje vekovima bliži kraju“, rekao je Vilmot.
Većina od 2,4 milijarde ljudi koji će biti dodati pre vrhunca globalne populacije biće rođeni u podsaharskoj Africi, označavajući pomak od Kine i Indije.
„Afrički gradovi će u proseku rasti“, rekla je Debora Balk, demografska istraživačica na Gradskom univerzitetu u Njujorku. Ovo će milione urbanih stanovnika ostaviti izloženim klimatskim pretnjama kao što je porast mora.
Širom sveta, „obalna zona je neproporcionalno urbana“, rekla je ona. „Oko jedan od 10 ljudi živi u niskom priobalnom pojasu.
Predviđeno je da će primorski nigerijski grad Lagos do kraja veka postati najveći grad na svetu.
Brzi rast stanovništva u kombinaciji sa klimatskim promenama verovatno će izazvati masovnu migraciju i sukobe u narednim decenijama, kažu stručnjaci.
A postojanje većeg broja ljudi na planeti stvara veći pritisak na prirodu, jer se ljudi takmiče sa divljim životinjama za vodu, hranu i prostor. Ali koliko oni troše je podjednako važno, sugerišući da kreatori politike mogu napraviti veliku razliku tako što će naložiti promenu u obrascima potrošnje.
Emisije ugljenika od 1 odsto najbogatijih, ili oko 63 miliona ljudi, bile su više nego dvostruko veće od emisija najsiromašnije polovine čovečanstva između 1990. i 2015. godine, prema analizi iz 2020. koju su sproveli Stokholmski institut za životnu sredinu i neprofitna organizacija Oksfam internešenel.
Uticaj čovečanstva na svet prirode „ima više veze sa načinom na koji se ponašamo nego koliko nas ima“, rekao je Vilmot.