Bila je potrebna pandemija da privuče pozitivnu pažnju na žensko političko vođstvo širom sveta.
Kako se COVID-19 brzo širio svetom, pojavio se narativ. Nacije predvođene ženama, u mnogim slučajevima, dobro su upravljale krizom javnog zdravlja, prema različitim studijama.
Zašto su ovi lideri bili uspešni? Koji faktori su uticali na njihove odluke na izvršnom nivou?
Farida Jalalzai, pomoćnica dekana za globalne inicijative i angažman na Koledžu slobodnih umetnosti i ljudskih nauka koja proučava ponašanje žena na izvršnim političkim pozicijama, odlučila je da pronađe neke odgovore.
Jalalzai, zajedno sa svojom koleginicom, Katie Tiner, višom saradnicom u The Cohen Group, intervjuisala je političare, medicinske stručnjake, novinare i druge na Novom Zelandu i Islandu. Obe zemlje, koje su u to vreme predvodile žene, uspešno su prebrodile pandemiju i njene posledice.
Jalalzai je nedavno govorila o nalazima svog istraživanja.
Jalalzai: Kada je pandemija udarila, bilo je mnogo novinskih naslova koji su hvalili žene lidere i njihov učinak u pandemiji. Ubrzo nakon toga, ove iste žene su se suočile sa ispitivanjem. To me je navelo na razmišljanje o tome kako ljudi percipiraju žensko liderstvo u vremenima krize, ali i faktore koji objašnjavaju bolji učinak. Ove dve zemlje su vodile žene i često su se pominjale kao uspešne priče. Oni su takođe razvijene zemlje sa dobrim mrežama socijalne zaštite i ostrva koja su se u prošlosti suočavala sa krizama, posebno prirodnim katastrofama. Dakle, ovo su bili važni faktori koji su mogli da objasne ishode (kao što su kapacitet države i spremnost za vanredne situacije) i koji su mogli biti kontrolisani.
Džalalzai: Globalno gledano, spremnost za pandemiju (na primer, među visokorazvijenim zemljama sa visokim državnim kapacitetom) nije nužno bila pokazatelj da li će neka zemlja uspeti ili ne uspeti da odgovori na COVID-19. I Novi Zeland i Island su se takođe razlikovali jedni od drugih u pogledu strategija, što je takođe bilo zanimljivo. Island nikada nije imao potpunu blokadu, dok je Novi Zeland zatvorio svoje granice. Bili smo radoznali o donošenju odluka iza kulisa unutar vlada koje su dovele do ishoda pandemije. Da bismo stekli razumevanje, intervjuisali smo preko 40 ljudi, od kojih su mnogi bili javni zvaničnici ili na ključnim pozicijama, uključujući premijerku Islanda Katrin Jakobsdotir.
Jalalzai: Obojica su se konsultovali sa stručnjacima, posebno sa naučnom zajednicom i veoma ozbiljno su shvatili pretnje po bezbednost. Bili su veoma transparentni i vešto su preneli javnosti ulog krize. Bili su veoma empatični, prepoznajući stres (emocionalni, fizički i finansijski) koji je javnost pretrpela. Takođe su bili dobri u tome da ovo okarakterišu kao problem na čijem rešavanju svi zajedno mogu da rade.
Na primer, Jacinda Ardern, bivša premijerka Novog Zelanda, više puta je spominjala tim od 5 miliona – stanovništvo Novog Zelanda – da igra ključnu ulogu u uspehu pandemije. Takođe se nisu plašili da priznaju greške i promene kurs kada budu dostupne nove informacije. Kada su identifikovani nedostaci, preduzeti su koraci za njihovo otklanjanje. Oni su takođe upravljali resursima da ublaže finansijski udar i očekivali su ekonomske probleme mnogo ispred mnogih svojih kolega širom sveta kako bi mogli da prebrode finansijsku oluju. Ovo je veoma značajno jer se obe zemlje u velikoj meri oslanjaju na turizam i ova industrija je očigledno teško pogođena pandemijom, pa je izbegavanje ekonomske katastrofe zahtevalo pravu veštinu.
Jalalzai: Bilo je vrlo malo smrtnih slučajeva po glavi stanovnika u obe zemlje i obe zemlje su bile prilično uspešne u otklanjanju finansijskih problema. Dok je Novi Zeland zatvorio svoje granice, veći deo vremena građani su uživali dosta slobode u poređenju sa drugim stanovništvom. Oba lidera su više puta hvaljena zbog svog izuzetnog upravljanja.
Katrin Jakobsdotir, premijerka Islanda, nastavlja da vodi koaliciju, velikim delom zbog zadovoljstva ljudi njenim vođstvom. Ardernova stranka je imala odličan učinak na izborima u jesen 2020. (nije joj više bila potrebna koalicija) zbog njenog vodstva. To ne znači da se nisu suočili sa kritikama. Na primer, Ardern se početkom 2022. suočio sa protestima iako je zemlja uglavnom bila bez virusa, posebno u poređenju sa ostatkom sveta.
Jalalzai: Kada sam bio na Islandu, bilo je jasno da je zemlja u stanju da drži stvari otvorenim (uključujući granice) tokom pandemije i iako je očigledno bilo zastoja, ljudi su se suočili sa ograničenim ograničenjima. Ne sećam se da sam video da su se mnogi ljudi maskirali kada sam bio tamo u proleće 2021. Obe zemlje su u početku sporo uvodile vakcinu, ali su brzo stigle.
Jalalzai: To pokazuje da je posedovanje raznolikog kompleta alata od suštinskog značaja za dobro vođstvo tokom krize i da su žene više nego dorasle zadatku vođenja. Empatija, nešto što i muškarci i žene mogu da ispolje kao lideri, ne znači da je neko slab lider – naprotiv. Uticaj može biti da to pojačava prednosti ovakvog tipa liderstva za javnost.
Jalalzai: Ne postoji ništa svojstveno ženama i muškarcima što jedan pol čini boljim ili slabijim kada je u pitanju liderstvo. U stvari, ženski stilovi rukovođenja mogu biti uspešni tokom kriza, ali ne moraju da ih koriste samo žene. Otvoreniji, empatičniji i holističkiji tip liderstva može dati pozitivne rezultate. I to ne dolazi na račun snage. Realnost je da još uvek imamo mnogo javnih koncepcija o slabosti žena kao lidera, ali empirijski dokazi za to ne postoje.
Jalalzai: Ovog leta ću završiti svoj Global Fulbright na Novom Zelandu, koji se fokusira na simboličko osnaživanje žena rukovodilaca i deo je većeg projekta knjige za koji sam u procesu terenskog rada. Fokusiraću se na prikupljanje dodatnih slučajeva (terenski rad na Karibima i drugim regionima je i dalje neophodan).
