Najmanje 112 ljudi poginulo je u požarima u centralnom Čileu, zbog čega je predsednik Čilea proglasio dvodnevnu nacionalnu žalost. Razaranja dolazi ubrzo nakon što je Kolumbija proglasila katastrofu zbog šumskih požara. Naučnici kažu da klimatske promene čine da talasi vrućine i suša sada pogode Južnu Ameriku verovatnijim – i oboje doprinose šumskim požarima sušenjem biljaka koje podstiču požar.
Požari u Čileu izbili su usred toplotnog talasa koji je podigao temperature u glavnom gradu Santjagu na oko 37 stepeni Celzijusa. Ekstremna toplota peče vlagu iz drveta, pretvarajući je u idealno gorivo. Vatre se šire brže, a takođe gore sa većim intenzitetom. Samo nekoliko dodatnih stepeni može biti prekretnica koja pravi razliku između blage sezone požara i teške.
Edvard Mičard, stručnjak za šume na Školi za geonauke Univerziteta u Edinburgu u Škotskoj, rekao je da klimatske promene „čini svet toplijim, što znači da biljke isparavaju više vode kroz njih i da se zemljište osuši“.
Potrebno je samo nekoliko dana veoma suvog, vrućeg vremena da lišće postane hrskavo i suvo, rekao je. „To je gorivo koje veoma dobro gori“, rekao je on i dodao: „Suvlje tlo znači da su požari topliji i duže traju“.
Studija prirode pokazala je da su sezone požara u proseku 18,7% duže zbog klimatskih promena. To znači povećani okvir za početak katastrofalnih požara.
KOJU ULOGU IGRAJU GLOBALNI VREMENSKI CIKLUSI?
Povećani broj suša kako se globalni ciklusi kiše prekidaju znači da čitavi regioni mogu ostati neobično isušeni i podložniji zapaljivanju.
„Klimatske promene su učinile da su suše sve češće“, rekao je Mičard. „A to se posebno dogodilo u Južnoj Americi ove godine.
„Imali smo najekstremniju sušu ikada zabeleženu u basenu Amazona, a ako imate suše u basenu Amazona, takođe imate manje padavina na jugu Južne Amerike.
U slučaju Čilea, smatra se da su neke neobično jake kiše prošle godine povećale rast četkice koja je savršena za potpalu vatre.
Povrh ovoga došao je vremenski obrazac El Ninjo, prirodno i periodično zagrevanje površinskih voda u Pacifiku koje utiče na vremenske prilike širom sveta. U Južnoj Americi to je značilo povećane temperature i sušu ove godine.
Klimatske promene čine jačim El Ninjos verovatnijim, rekao je Mičard, a suše izazvane njome će verovatno biti intenzivnije. Prošlog meseca, vlada Kolumbije proglasila je katastrofu zbog desetina šumskih požara povezanih sa vremenskim fenomenom.
A ogromna količina ugljenika koju oslobađaju šumski požari sama po sebi povećava globalno zagrevanje.
Svetski institut za resurse je koristio satelitske podatke da izračuna da požari sada uništavaju oko 11.500 kvadratnih milja šume godišnje (30.000 kvadratnih kilometara), što je područje veličine Belgije i otprilike dvostruko više nego pre 20 godina.
Međuvladin panel za klimatske promene je otkrio da se globalno, ekstremni toplotni talasi dešavaju pet puta češće zbog globalnog zagrevanja izazvanog ljudskim faktorom. Požarne sezone su tako sušnije sa višim temperaturama. Ovo su idealni uslovi da šumski požari zavladaju.
