Zašto je profesionalni skejtbord nastao u južnoj Kaliforniji 1970-ih? Da li je to bila slučajnost, ili je to bila savršena oluja više faktora?
Prilično je poznato da je suša u južnoj Kaliforniji sredinom 1970-ih dovela do zabrane punjenja dvorišnih bazena, a ovi prazni bazeni su postali igrališta za skejtbordere slobodnog stila u širem području Los Anđelesa. Međutim, nova međudisciplinarna studija sa Univerziteta u Kembridžu pokazuje da je, osim suše, preplitanje ekoloških, ekonomskih i tehnoloških faktora dovelo do eksplozivnog uspona profesionalne kulture skejtborda 1970-ih.
Autori kažu da profesionalni skejtbord nije mogao početi nigde drugde u bilo kom drugom trenutku. Njihova studija, objavljena u časopisu PNAS Nekus, pokazuje kako male promene životne sredine mogu imati duboke efekte na ljudsko ponašanje i stimulisati kulturne i tehničke inovacije.
Čak i porast popularnih zabava kao što je skejtbord rezultat je dubokih odnosa između ljudi i klime.
„Često gledamo u prošlost da bismo uspostavili asocijacije između klime i društva, ali kako idemo dalje u prošlost, dokazi o tim asocijacijama postaju sve tanji“, rekao je glavni autor profesor Ulf Buntgen sa Kembridžskog odeljenja za geografiju. „Želeli smo da pronađemo moderniji primer koji pokazuje kako klima utiče na ljudsko ponašanje, gde smo imali mnogo podataka da pogledamo, i tako smo završili proučavanjem skejtborda.
Kalifornija ima veoma promenljivu klimu, a 1970-ih je doživela period produžene suše. Iako ovaj period suše nije bio izuzetan kada se posmatraju uslovi tokom hiljadugodišnjeg perioda, bio je izuzetan kratkoročno: 1977. je bila najsušnija godina 20. veka u Kaliforniji. Reke Kolorado i Sakramento, koje su od vitalnog značaja za vodosnabdevanje države, bile su na izuzetno niskim nivoima.
Suša je dovela do procenjenih gubitaka od 3 milijarde dolara u ogromnom poljoprivrednom sektoru Kalifornije, a akumulacija u državnim rezervoarima dostigla je rekordno nizak nivo 1977. Državne agencije za vodu su reagovale tako što su naložile ozbiljne rezove, uključujući zabranu punjenja bazena u dvorištu.
Dok su bazeni danas skoro sinonim za Kaliforniju, 1970-ih, još uvek su bili relativno novi za mnoge porodice. Široko rasprostranjeni ekonomski prosperitet Amerike posle Drugog svetskog rata, u kombinaciji sa radikalnim promenama u regulativi urbanog planiranja, rezultirao je izgradnjom više od 150.000 bazena u Kaliforniji tokom 1960-ih.
Bazeni u obliku bubrega bili su posebno u trendu tokom ovog perioda: do 20.000 ovih bazena instalirano je godišnje u širem regionu Los Anđelesa, prateći bum izgradnje kuća za jednu porodicu. Uskoro su novi bazeni sa zakrivljenim zidovima u predgrađu LA-a činili 60% svih bazena u Kaliforniji.
Kada je kalifornijska suša zavladala 1970-ih, mnogi od ovih bazena u obliku bubrega bili su prazni, što ih je činilo idealnim igralištima za skejtbordere slobodnog stila u oblasti LA. Skejtbord je bio hobi za tinejdžere od 1950-ih i 1960-ih, ali 1970-ih, freestile scena je eksplodirala u popularnosti. Freestile je veliki deo svog stila pozajmio od surfovanja, a Kalifornija je bila epicentar američke surf kulture.
„Popularnost i uticaj kulture surfanja bili su potpuno vitalni za uspon kulture skejtborda, zbog čega se to moglo dogoditi samo u južnoj Kaliforniji“, rekao je Buntgen. „Mogli ste da imate istu sušu, iste bazene negde kao što je Feniks, ali pošto Feniks nema ugrađenu kulturu surfovanja, profesionalni skejtbord nije mogao da nastane tamo.
Još jedan sastojak u usponu profesionalnog skejtborda došao je iz hemijske industrije, koja je započela industrijsku proizvodnju poliuretana 1950-ih, podupirući revoluciju u sportskoj opremi. Do 1970-ih, poliuretan se koristio za točkove za skejtbord, dajući im odlično prianjanje i čvrstinu. Poliuretanski točkovi su omogućavali klizačima da naprave brže okrete pri većim brzinama nego što su mogli sa ranijim čeličnim točkovima.
Kombinacija poboljšane opreme, uticaja kulture surfanja i praznih bazena u obliku bubrega, između mnogih drugih faktora, dovela je do porasta onoga što se u početku nazivalo „vertikalnim“ klizanjem. Prazni bazeni su omogućili klizačima da slete na trikove koji prkose gravitaciji, a počeli su da se pojavljuju profesionalni klizački timovi kao što je Zephir Competition tim, poznati kao Z-bois.
Do kraja decenije, sport se značajno profesionalizovao. Stranice časopisa Skateboarder pokazale su izuzetan tempo promena u klizačkoj zajednici između 1975. i 1979. godine. U tom periodu su osnovane velike skejtbord kompanije, a sport je počeo da utiče na muziku i modu.
„Kalifornija je poznata po svojoj preduzetničkoj kulturi, koja je takođe pomogla popularizaciji skejtborda“, rekao je Buntgen. „Ova deca su rizikovala i pokrenula poslove, od kojih su neki i danas glavni igrači u industriji.
Osamdesetih godina prošlog veka skejtbord je postao globalna industrija. Razvoj ručnih potrošačkih video kamera omogućio je komercijalno snimanje skejtborda, što je pomoglo da sport postane popularan širom sveta. Snimljeni su filmovi o skejtbordu kao što su Bones Brigade (1984) i Shackle Me Not (1988), a klizači poput Tonija Hoka, Denija Veja i Tonija Magnusona postali su svetske medijske zvezde. Skoro 50 godina nakon što je ozbiljno počeo, skejtbord je sada industrija vredna više milijardi dolara, što je dovelo do uspona snouborda, još jedne industrije vredne više milijardi dolara.
„Često razmišljamo o negativnim efektima klimatskih promena, a oni su duboko zabrinjavajući kada pogledamo trenutne trendove“, rekao je Buntgen. „Ali naša studija pokazuje da lokalni klimatski pokretači mogu imati neočekivane i velike uticaje na ljudsko društvo i da nisu svi negativni — u ovom slučaju, suša u Kaliforniji dovela je do razvoja ogromne industrije.
„Kada pogledate malo dublje, to potvrđuje naše razmišljanje da klimatski i ekološki faktori duboko utiču na društvo. Ovaj razvoj događaja nije slučajan – u slučaju skejtborda, potreban vam je svaki od sastojaka da postoji na istom mestu i na istom mestu. To to se nije moglo dogoditi deset godina ranije, deset godina kasnije ili nekoliko stotina milja dalje.“
