U dramatičnom razvoju događaja, ribarski čamac težak 12 tona usidren je tri kilometra od luke Adelaide, a mala posada se borila iznad minijaturne podmornice, aktivirajući kontrole i puštajući eksploziv u more. Ova scena nije bila deo nekog nezavisnog filma, već simulacija koja je ilustrovala rastuću pretnju po bezbednost Australije od strane autonomnih podvodnih dronova.
Podvodne jedinice bez posade, poznate i kao podvodni dronovi (UUV), postaju sve jeftinije, češće prisutne i sofisticiranije, a Australija, sa svojih 34.000 km obale, suočava se s potencijalno ozbiljnom budućom pretnjom.
Stručnjaci iz različitih oblasti okupili su se na radionicama širom Australije kako bi istražili ovu zabrinjavajuću temu i predložili mere koje bi trebalo preduzeti kako bi se zaštitila pomorska bezbednost zemlje.
Najnoviji podaci ukazuju na to da i druge nacije dele slične brige. Francuska je već 2022. godine pokrenula strategiju ratovanja na morskom dnu kako bi se suočila sa autonomnim podvodnim pretnjama, dok je NATO u februaru 2023. godine uspostavio ćeliju za koordinaciju podmorske infrastrukture kao odgovor na sabotažu gasovoda Severni tok u septembru 2022. godine.
Kako se tehnologija razvija, podvodni dronovi postaju sve sposobniji. Primeri uključuju kineski projekat Haidou-1, koji je zaronio na rekordnu dubinu od 10.908 metara, kao i ruski prototip podvodnog drona sa nuklearnim pogonom i nuklearnim oružjem.
Ove nove pretnje podstakle su različite zemlje da razvijaju programe za kontrolu podvodnih morskih teritorija. Sjedinjene Američke Države su predložile napredni sistem podvodnog ratovanja, koji uključuje mrežu fiksnih podmorničkih stanica za upotrebu defanzivnih i ofanzivnih dronova.
Kina, s druge strane, gradi „Podvodni Veliki zid“ u Južnom kineskom moru, koristeći brodove, baze i bespilotne letelice kako bi nadgledala to područje i otežala delovanje stranih mornarica u međunarodnim vodama.
Analitičari upozoravaju da se može govoriti o „novom dobu pomorskog ratovanja“, u kojem će autonomni pomorski sistemi postati sveprisutni i efikasniji. Ovo bi moglo dovesti do toga da plovila bez posade čine veći deo pomorske flote mnogih zemalja do 2052. godine.
Jedan od ključnih izazova je prepoznavanje podmornica dronova kao rastuće pretnje. Njihova sposobnost da izazovu ozbiljne incidente i štetu po relativno niskim troškovima čini ih posebno opasnim.
Ovo pitanje je posebno izraženo u Australiji, zemlji koja obavlja 99% trgovine morem i uvozi više od 90% svog goriva. Radionice koje su okupile stručnjake iz različitih oblasti ukazale su na rastući jaz između napora da se zaštiti okeanska trgovina i kritična podmorska infrastruktura danas i strategija koje se fokusiraju na budućnost i razvoj sledeće generacije pomorske odbrane.
U sklopu bezbednosnog pakta AUKUS, Australija je angažovala Ujedinjeno Kraljevstvo i Sjedinjene Američke Države kako bi nabavila i izgradila podmornice na nuklearni pogon, te se trudi da nabavi i razvije nove sisteme „sa dodatnim podvodnim sposobnostima“. Ovaj potez je pozdravljen kao pozitivan korak, ali je takođe izazvao zabrinutost da bi troškovi i obim kupovina mogli premašiti resurse australske vojske.
Australija je takođe učestvovala u vežbama, poput Autonomnog ratnika, kako bi testirala nove sisteme u pomorskoj odbrani. Međutim, ove vežbe nisu dovoljno ispitale pretnje pomorskoj trgovini koje će podvodni dronovi verovatno predstavljati u budućnosti.
Izveštaj iz radionica ukazuje na to da je važno razmotriti pretnje u nastajanju, poput dronova sa eksplozivima, koji bi mogli zaustaviti komercijalne luke, poremetiti pomorske rute i izazvati ozbiljne posledice po ekonomiju i bezbednost.
Kao oružje „podesi i zaboravi“, mine postaju sve veća pretnja jer mogu naneti veliku štetu po niskim troškovima i teško ih je otkriti i neutralisati.
Trenutno, Australija je u relativnoj bezbednosti od pretnje podvodnih dronova, jer trenutna tehnologija zahteva da se dronovi razmeštaju relativno blizu obali. Međutim, kako tehnologija brzo napreduje, vreme za odgovor Ministarstva odbrane Australije se smanjuje.
S obzirom na ovu rastuću pretnju, Australija se suočava sa izazovom prilagođavanja svojih strategija i tehnoloških rešenja kako bi se obezbedila svoja pomorska bezbednost u budućnosti.
