Samo nekoliko sati udaljen od nekoliko glavnih indijskih rezervata tigrova u južnom gradu Misuru, premijer Narendra Modi će u nedelju objaviti koliko se populacija tigrova u zemlji oporavila od početka njenog glavnog programa očuvanja pre 50 godina, piše Rojters.
U međuvremenu, demonstranti će ispričati svoje priče o tome kako su raseljeni zbog takvih projekata očuvanja divljih životinja tokom poslednjih pola veka.
Projekat Tigar počeo je 1973. nakon što je popis velikih mačaka otkrio da indijski tigrovi brzo izumiru zbog gubitka staništa, neregulisanog sportskog lova, povećanog krivolova i ubijanja iz osvete. Zakoni su pokušali da reše ta pitanja, ali model očuvanja se fokusirao na stvaranje zaštićenih rezervata u kojima ekosistemi mogu da funkcionišu neometano od strane ljudi.
Nekoliko starosedelačkih grupa kaže da su strategije očuvanja, pod dubokim uticajem američke zaštite životne sredine, značile iskorenjivanje brojnih zajednica koje su živele u šumama milenijumima.
Članovi nekoliko starosedelačkih ili Adivasi grupa — kako su domorodački narodi poznati u zemlji — osnovali su Komitet za uspostavljanje prava na šumu Nagarahole Adivasi da protestuju protiv deložacija iz zemalja njihovih predaka i traže glas o tome kako se upravlja šumama.
„Nagarahole je bila jedna od prvih šuma koja je uključena u projekat Tigar i naši roditelji i dede i bake su verovatno bili među prvima koji su proterani iz šuma u ime očuvanja“, rekao je J. A. Šivu, 27, koji pripada Jenu Kurubi. pleme. „Izgubili smo sva prava da posećujemo naše zemlje, hramove ili čak sakupljamo med iz šuma. Kako da nastavimo ovako da živimo?“
Manje od 40.000 ljudi Jenu Kuruba jedna je od 75 plemenskih grupa koje indijska vlada klasifikuje kao posebno ranjive. Jenu, što znači med na južnoindijskom jeziku kanada, primarni je izvor sredstava za život plemena dok ga sakupljaju iz košnica u šumama za prodaju. Adivasi zajednice poput Jenu Kurubasa su među najsiromašnijim u Indiji.
Stručnjaci kažu da su politike očuvanja koje su pokušavale da zaštite netaknutu divljinu bile pod uticajem predrasuda prema lokalnim zajednicama.
Ministarstvo za plemenska pitanja indijske vlade je više puta govorilo da radi na pravima Adivasija. Samo oko 1% od više od 100 miliona Adivasija u Indiji dobilo je bilo kakva prava nad šumskim zemljištem uprkos vladinom zakonu o pravima na šume, usvojenom 2006. godine, koji je imao za cilj da „poništi istorijsku nepravdu“ za šumske zajednice.
Njihove autohtone zemlje takođe su pritisnute klimatskim promenama, sa češćim šumskim požarima podstaknutim ekstremnom vrućinom i nepredvidivim padavinama.
U međuvremenu, broj tigrova u Indiji raste: 2.967 tigrova u toj zemlji čini više od 75% svetske populacije divljih tigrova. Indija ima više tigrova nego što njeni zaštićeni prostori mogu da primi, a mačke takođe sada žive na rubovima gradova i na poljima šećerne trske.
Tigrovi su nestali na Baliju i Javi, a kineski tigrovi su verovatno izumrli u divljini. Tigar sa ostrva Sunda, druga podvrsta, nalazi se samo na Sumatri. Indijski projekat da ih zaštiti mnogi su hvalili kao uspeh.
„Projekat Tigar teško da ima paralelu u svetu pošto šema ovog obima i veličine nije bila tako uspešna drugde“, rekao je SP Jadav, visoki zvaničnik indijske vlade zadužen za Projekat Tigar.
Ali kritičari kažu da su socijalni troškovi očuvanja tvrđava — gde šumski odeljenja štite divlje životinje i sprečavaju lokalne zajednice da uđu u šumske regione — visoki. Šaraččandra Lele, iz Ashoka fonda za istraživanje ekologije i životne sredine sa sedištem u Bengaluru, rekao je da je model očuvanja zastareo.
„Već postoje uspešni primeri šuma kojima upravljaju lokalne zajednice u saradnji sa vladinim zvaničnicima i broj tigrova se zapravo povećao čak i kada su ljudi imali koristi u ovim regionima“, rekao je on.
Vidija Atreja, direktorka Društva za zaštitu divljih životinja u Indiji, koja je proučavala interakcije između velikih mačaka i ljudi u poslednje dve decenije, slaže se.
„Tradicionalno uvek stavljamo divlje životinje iznad ljudi“, rekao je Atreja, dodajući da je angažovanje sa zajednicama put napred za zaštitu divljih životinja u Indiji.
Šivu, iz plemena Dženu Kuruba, želi da se vrati životu u kome su domorodačke zajednice i tigrovi živeli zajedno.
„Mi ih smatramo bogovima, a nas čuvarima ovih šuma“, rekao je on.
