Obnavljanje ostrva opustošenih invazivnim vrstama i pomaganje obalnim „konektorima“ poput morskih ptica jača prirodu na kopnu i na moru – i može biti novi način za povećanje otpornosti na klimatske promene, rekli su istraživači u ponedeljak.
Grupa stručnjaka i naučnika iz celog sveta pregledala je hiljade studija kako bi izgradila sliku zdravlja ostrva kako bi odredila nove strategije za zaštitu njihovih često jedinstvenih i ugroženih vrsta.
Otkrili su da uklanjanje invazivnih vrsta i obnavljanje ostrvskih ekosistema na kopnu takođe može imati značajne koristi za podvodno okruženje.
To je u velikoj meri zahvaljujući ulozi koju imaju „spojne vrste“ kao što su morske ptice, foke i kopneni rakovi, koji prenose hranljive materije sa okeana na ostrva i obrnuto, navodi se u radu objavljenom u Proceedings of the National Academi of Sciences.
Izveštaj dolazi dok se delegati iz skoro 200 zemalja pripremaju da iznesu novi plan za spas prirode od uništenja koje su izvršili ljudi, uključujući ključne predloge za očuvanje 30 odsto kopna i mora, i dovođenje prava domorodačkih naroda u centar očuvanja.
Koautor rada Peni Beker iz organizacije Island Conservation rekla je da, dok autohtone ostrvske zajednice generacijama znaju za zamršene veze između zdravih ekosistema na kopnu i u moru, zapadnjačka zaštita je „samo sustizala“.
„Pažljivo odabrane akcije očuvanja na ostrvima mogu dovesti do zaista zapanjujućih promena u susednom okeanskom ekosistemu, jer je sve povezano“, rekla je ona.
Na primer, morske ptice hvataju svoj plen u morima, a zatim odlažu hranljive materije nazad na ostrva u obliku gvana.
Dokazi pokazuju da ostrva sa velikom populacijom morskih ptica obično imaju veću populaciju riba, kao i koralne grebene koji brže rastu i otpornije na klimu, rekli su istraživači.
Ali populacija morskih ptica širom sveta je naglo opala, sa uvođenjem na ostrva neautohtonih sisara – poput pacova koji pljačkaju gnezda da bi jeli jaja i mladunčad – ljudskim aktivnostima koje su neke vrste ptica dovele do lokalnog ili globalnog izumiranja.
Gubitak populacija ovih spojnih vrsta „često dovodi do kolapsa ekosistema – i na kopnu i u moru“, rekli su autori.
‘Duboki’ uticaji
Na ostrvu Floreana na Galapagosu, invazivne vrste su opustošile ne samo vrste ptica i biljaka, već i sredstva za život, a farmeri su izgubili do 100 procenata svojih useva zbog invazivnih pacova koji su počeli da se šire na ostrvu, kaže Karl Campbell iz Re :Vild, koji je takođe bio uključen u novine.
Oko 13 vrsta je lokalno izumrlo na glavnom ostrvu, rekao je, dok su 54 vrste kritično ugrožene, ugrožene ili ugrožene.
Ostrvo, koje je skoro u potpunosti nacionalni park, iskorijenilo je invazivne svinje 1980-ih u pokušaju da spase kritično ugroženu morsku pticu, galapagosku burevicu, a zatim su 2019. uklonjene neautohtone koze, što je dovelo do ponovnog rasta lokalne vegetacije.
Desetogodišnja bitka za oslobađanje ostrva od pacova se nastavlja, rekao je Kembel na brifingu.
Kada nestanu, najmanje desetak vrsta koje su lokalno izumrle uglavnom zbog invazivnih vrsta biće vraćene na ostrvo, uključujući džinovske kornjače i ptice rugalice.
Ostrvo je deo nove ekološke kampanje pod nazivom Izazov veze između ostrva i okeana, koja ima za cilj da obnovi i obnovi najmanje 40 globalno značajnih ostrvskih ekosistema u korist ostrva, okeana i zajednica do 2030. godine.
„Sa trenutnom trostrukom krizom klimatskih promena, gubitka biodiverziteta i ljudskog blagostanja, moramo da koristimo sve alate iz kutije sa alatkama“, rekao je Kembel.
Ovaj pristup bi takođe mogao da poveća otpornost na klimatske promene na Galapagosu, gde sve intenzivniji događaji El Nino uzrokuju da tople vode zamene hladne vode bogate hranljivim materijama – izgladnjele vrste poput pingvina, morskih iguana i morskih ptica i uzrokuju izbeljivanje korala.
Restauracija i ponovno oživljavanje mogli bi imati „izuzetno duboke“ uticaje, rekao je Kembel, sa zdravim populacijama vrsta koje su spojene u stanju da prenesu neke od izgubljenih hranljivih materija u vodu i podstaknu rast planktona, potencijalno ublažavajući efekte El Ninosa.
„Ono što možda imamo je zanemareno sredstvo za maksimiziranje zdravlja i otpornosti okeana“, dodao je on.
