Jedna od najpoznatijih struktura na Zemljinom nebu upravo je otkrivena u potpuno novom svetlu.
Posmatranja srednjeg i skorog infracrvenog spektra sa svemirskog teleskopa Džejms Veb istakla su nikada ranije viđene karakteristike u svemirskom oblaku poznatom kao maglina Konjska glava. Na neverovatno detaljnoj slici, svemirski teleskop je zumirao oblast na vrhu glave ‘konja’, hvatajući vitice i filamente u spektakularnoj rezoluciji.
Koristeći kombinaciju od 23 filtera, tim astronoma je postigao tako spektakularnu rezoluciju da su mogli da prate emisiju zrna prečnika manjih od 20 nanometara, uključujući čestice međuzvezdanih policikličnih aromatičnih ugljovodonika, kao i svetlost raspršenu većim zrnima i jonizovani vodonik prisutan u oblaku.
Nazvana tako zbog svoje sličnosti sa konjskom nogom, maglina Konjska glava je poseban oblak udaljen oko 1.300 svetlosnih godina, koji čini deo Orionovog molekularnog kompleksa oblaka. Gusta je prašine i gasa – tako gusta da je taman kao senke na optičkom svetlu. Na mnogim fotografijama oblak se pojavljuje kao rupa u užarenom gasu oko njega.
Zumirajte izbliza ili je gledajte u talasnim dužinama izvan opsega normalnog ljudskog vida, izgled magline se transformiše iz tamne praznine u svetleći oblak koji se talasa. Maglina Konjska glava nema unutrašnji izvor svetlosti, ali je zagreva obližnji kompleks nazvan Sigma Orionis – sistem veoma mladih, velikih, vrućih zvezda koje sijaju na temperaturama od oko 34.600 Kelvina.
Ova kombinacija osobina čini maglinu Konjska glava odličnom laboratorijom za razumevanje zvezdanih rasadnika. Sama ‘konjska glava’ je gusta gomila materijala koja se srušila pod dejstvom gravitacije, koja sadrži male zvezde u procesu formiranja koje su zaštićene od našeg pogleda samom prašinom.
Ali intenzivno zračenje zvezda izvan magline ima razoran efekat na stvari oko njih. Daleko ultraljubičasto svetlo izaziva proces koji se naziva fotodisocijacija, pri čemu se molekuli raspadaju pod oštrim zracima, stvarajući polje uglavnom neutralnog međuzvezdanog medija. Dakle, oko magline Konjska glava je ono što je poznato kao region fotodisocijacije (PDR), koji će JVST slike pomoći da se ispita.
Nova zapažanja takođe mogu pomoći u razumevanju procesa fotoevaporacije, pri čemu gas postaje jonizovan snažnom svetlošću i efikasno isparava.
Do sada su slike omogućile timu naučnika da otkrije male strukture koje krase osvetljenu ivicu magline Konjska glava i mrežu filamenata okomitih na prednji deo PDR-a. Ova mreža sadrži prašinu i gas koji čine deo fotoevaporativnog toka.
Ovo je ipak samo početak. Sledeći korak će biti opsežna analiza svetlosti koja se emituje da bi se otkrio hemijski sastav prašine i gasa, kao i veličina i protok zrna prašine na osnovu toga kako se svetlost raspršuje. Ovo će omogućiti detaljan model evolucije prašine u PDR-u i pomoći istraživačima da shvate kako se ovi oblaci menjaju i isparavaju, na kraju oslobađajući novorođene zvezde zarobljene u njima.
