Najveću farmu nosoroga na svetu, u kojoj živi 2.000 životinja i koja se nalazi u Južnoj Africi, kupila je nevladina organizacija African Parks, saopštila je organizacija u ponedeljak.
Dom za skoro 80 odsto svetskih nosoroga, Južna Afrika je žarište krivolova, vođeno potražnjom iz Azije, gde se rogovi koriste u tradicionalnoj medicini zbog njihovog navodnog terapeutskog efekta.
Vlada je saopštila da je 448 retkih životinja ubijeno širom zemlje prošle godine, samo tri manje nego 2021. godine uprkos pojačanoj zaštiti u nacionalnim parkovima kao što je čuveni Kruger.
„Afrički parkovi su stupili na mesto novog vlasnika najveće svetske privatne operacije uzgoja nosoroga u zatočeništvu“, navodi se u saopštenju nevladine organizacije za zaštitu prirode.
Nevladina organizacija će preuzeti lokaciju „Platinasti nosorog“ od 7.800 hektara u severozapadnoj provinciji, za koju kaže da trenutno živi 15 odsto preostale svetske divlje populacije južnog belog nosoroga.
Farma nosoroga je ranije bila u vlasništvu 81-godišnjeg južnoafričkog zaštitnika prirode Džona Hjuma, koji je ranije ove godine prodao imanje na aukciji.
Iako je rekao da traži „milijardera“ koji bi ga preuzeo, Afrikan parks je rekao da nije primljena nijedna ponuda, ostavljajući nosoroge „ozbiljnom riziku od krivolova“.
Nevladina organizacija je saopštila da je dobila podršku vlade Južne Afrike.
Piter Fernhed, izvršni direktor Afričkih parkova, rekao je da ta nevladina organizacija „nema nameru da bude vlasnik operacije uzgoja nosoroga u zatočeništvu sa 2.000 nosoroga“.
„Međutim, mi u potpunosti prepoznajemo moralni imperativ pronalaženja rešenja za ove životinje kako bi one ponovo mogle da igraju svoju integralnu ulogu u potpuno funkcionalnim ekosistemima“, dodao je on, opisujući obim operacije kao „jednostavno ogroman, a samim tim i zastrašujući“ .
„Međutim, to je podjednako jedna od najuzbudljivijih i globalno strateških prilika za očuvanje“, rekao je on u izjavi za štampu.
African Parks, koji upravlja sa 22 zaštićena područja širom kontinenta, kaže da planira postepeno ukinuti program uzgoja i vratiti 2.000 južnog bijelog nosoroga u divljinu u narednih 10 godina.
Ova vrsta je bila skoro izumrla krajem 19. veka, ali se postepeno oporavila zahvaljujući decenijama zaštite i uzgoja.
Hjum je rekao za AFP u intervjuu pre prodaje da je tokom godina potrošio oko 150 miliona dolara na svoj masivni filantropski projekat za spas drugog najvećeg kopnenog sisara na svetu.
Bezbednost i nadzor bili su najveći trošak farme, rekao je bivši biznismen.
„Koristio sam svu svoju životnu ušteđevinu na tu populaciju nosoroga 30 godina. I konačno sam ostao bez novca“, rekao je on za AFP u aprilu.
Kilometarske ograde, kamere, detektori toplote i armija rendžera patroliraju lokalitetom, koji zapošljava oko 100 ljudi.
Potpuni obim preduzetih bezbednosnih mera i broj naoružanih čuvara čuvaju se u tajnosti.
Međunarodna unija za očuvanje prirode (IUCN) saopštila je da je taj potez „koncija spasa bačena skoro ugroženoj vrsti“.
Krivolovci sve više ciljaju privatne rezerve u svom lovu na rogove, koji se uglavnom sastoje od tvrdog keratina, iste supstance koja se nalazi u ljudskim noktima.
Veoma su traženi na crnim tržištima, gde je cena po težini konkurentna ceni zlata i kokaina po procenama od 60.000 dolara po kilogramu.
Veliki deo potražnje za rogovima dolazi iz Azije, gde se koriste u tradicionalnoj medicini zbog njihovog navodnog terapeutskog efekta.
