U decembru 2010. 76-godišnji muškarac izgoreo je na podu svoje dnevne sobe u Irskoj.
Skoro godinu dana kasnije, mrtvozornik je zvanično presudio da je umro od neobičnog fenomena, izvestio je Irish Independent – spontanog ljudskog sagorevanja.
Ovaj fenomen, kako se shvatalo tokom vekova, uključuje telo koje iznenada bukne u plamenu, a da ga spoljni izvor ne zapali.
Mrtvozornici obično ulaze na scenu gde su ruke i stopala žrtve netaknute, dok su torzo i glava spaljeni u pepeo, rekao je za Insajder Rodžer Bajard, patolog sa Univerziteta u Adelaidi. Nameštaj u blizini je često minimalno oštećen.
Ali ako je spontano ljudsko sagorevanje pravi fenomen, dodao je Bajard, zašto se to ne dešava češće? On je rekao da se oko 200 izveštaja o takvim događajima dogodilo u poslednjih 300 godina.
„Realnost je da ljudi gore – ali ne spontano“, rekao je Biard.
U 17. veku, danski stručnjak za anatomiju opisao je prvi poznati slučaj spontanog sagorevanja ljudi.
Došao je iz Italije negde krajem 14. veka, kada je vitez po imenu Polonus Vorstius jedne noći pio vino pre nego što je izbio u plamen.
Ideja o tome da se čovek iznenada zagrijao u plamen često se povezivala sa prekomernom konzumacijom alkohola.
Čarls Dikens je potpaljivao vatru mita tako što je o tome pisao u svom romanu „Kuća u mraku“ iz 1853. godine. U njemu se lik po imenu Kruk, koji je bio alkoholičar, spontano zapali i izgori na smrt.
Bleak House Charlesa Dickensa, MacMillan and Co, Nev-Iork London 1895. strana 402
Drugi su tokom godina taj fenomen pripisivali poseti od Boga, gojaznosti ili crevnim gasovima.
Ali Biard je rekao da ove teorije nemaju veliku naučnu težinu.
Iako je ljudsko sagorevanje verodostojno i tačno prema nekoliko izveštaja, rekao je on, ideja da se dešava spontano je pogrešan naziv: „Da, tela ljudi gore, ali nema apsolutno nikakvog dokaza da se to dešava kao spontano sagorevanje“.
Praktično svaki nalog je uključivao spoljni izvor plamena, dodao je Biard. Najčešći krivci su zapaljene cigarete, lampe ili sveće.
Preovlađujuće naučno objašnjenje za spontano ljudsko sagorevanje poznato je kao efekat fitilja, koji sugeriše da ljudi mogu da se ponašaju kao sveće.
Godine 1998, kao deo televizijskog programa Bi-Bi-Sija, naučnici u Velikoj Britaniji su ponovili slične uslove sa mrtvom svinjom. Svinju su umotali u ćebe pre nego što su je zapalili. Svinjske noge su ostavljene – upravo rezultat mnogih prijavljenih slučajeva spontanog sagorevanja ljudi.
Teorija fitilja sugeriše da mast deluje kao izvor goriva, a ljudsko telo se održava u plamenu kroz sopstvenu mast nakon što se zapali. U međuvremenu, ćebad i odeća deluju kao fitilj za sveću.
„Možete da zamislite ljude umotane u ćebad, kako piju alkoholna pića – i prosipaju alkoholna pića, koja u suštini deluju kao ubrzivač sa benzinom ili benzinom“, rekao je Bajard. „Ono što se dešava je da ispuste cigaretu u ovu ogromnu bazenu alkohola, koja se onda zapali i samo polako sagoreva. Znamo da mast zapravo može sagoreti na veoma niskim temperaturama.“
Pošto ruke i stopala imaju manje masti, ne daju dovoljno goriva da bi ih u potpunosti potrošio plamen.
„Ljudi veruju u urbane mitove“, rekao je Bajar. „Osnovni mehanizam je mnogo, mnogo jednostavniji od božanske intervencije.
