Kada je u pitanju ishrana rastuće populacije u vreme sukoba i klimatskih promena, Majka Zemlja ima mnogo toga na svom tanjiru. Da bismo izgradili održivu budućnost, moraćemo da se vratimo modelu od farme do stola, a to otvara ogromne i uzbudljive puteve istraživanja za naučnike u nizu oblasti. U ovom specijalnom izveštaju istražujemo neke od razvoja koje se dešavaju u istraživačkim laboratorijama i na farmama.
Nahraniti 10 milijardi ljudi do 2050. biće ogroman izazov. Posebno ako se ima u vidu da je 10% svetske populacije već danas gladno i da je oko 30% neuhranjeno. A da bismo postigli nultu glad — kao što je navedeno u Cilju održivog razvoja Ujedinjenih nacija 2 — iste godine, moraćemo da budemo u mogućnosti da nahranimo dodatne 3 milijarde ljudi i obezbedimo bolju ishranu za još 2 milijarde. Sve to dok sukobi i klimatske promene ugrožavaju održivost ogromnih površina obradivog zemljišta.
Naučnici širom sveta, neustrašivi, naporno rade na razvoju novih metoda i tehnologije koje nas mogu dovesti na održiviji put. Iskustvo je pokazalo da se problem gladi ne može rešiti sve intenzivnijom poljoprivredom: takve prakse zapravo pogoršavaju stvari. Velike farme sa jednim usevom—i dalje preovlađujuće u mnogim zemljama—imaju katastrofalne efekte na biodiverzitet.
Štaviše, „Sada znamo da većina modernih sorti žitarica — napravljenih veštačkom selekcijom — ima mnogo nižu nutritivnu vrednost od drevnih“, kaže Ismahan Elouafi, glavni naučnik u Organizaciji Ujedinjenih nacija za hranu i poljoprivredu (FAO). Prema rečima Sare Boneti, šefa Laboratorije za hidrologiju i geomorfologiju sliva EPFL-a i stručnjaka za zemljište: „Poljoprivredna industrija čini trećinu emisija CO 2 od antropogenih aktivnosti. Ipak, tradicionalne metode poljoprivrede, mnoge od njih vekovima stare, mogu da obuhvate velike količine ugljenika i čuvaju ga u zemljištu dok povećavaju prinose useva.“
Iako tehnologija svakako nije panaceja, istraživači iz niza disciplina udružuju snage kako bi se pozabavili pitanjem globalnog snabdevanja hranom u budućnosti. Oni razvijaju nove pristupe duž čitavog proizvodnog lanca, od selekcije semena, uređivanja gena, klijanja i uzgoja useva (na poljima, u plastenicima, nadzemnim ili na urbanim krovovima) do žetve, otpreme, obrade i pakovanja. Naučnici takođe razmatraju kako možemo bolje da brinemo o biljkama kroz kombinaciju hemijskih jedinjenja, robota i prirodnih metoda. Neki istraživački i razvojni centri čak proučavaju načine na koje možemo uzgajati hranu sintetički ili rekonstruišući postojeće biološke procese poput suve fermentacije.
U Izraelu se čitav ekosistem prehrambene tehnologije razvija oko univerziteta Technion, gde akademici rade ruku pod ruku sa startapima. Slične inicijative se takođe pojavljuju u Evropi, sa organizacijama koje okupljaju naučnike i farmere kako bi testirali novu tehnologiju i poljoprivredne metode. Dva primera ovde u Švajcarskoj su tehnološki park Agropole u Molondinu (u kantonu Vaud), čiji je EPFL član, i EPFL-ov Integrativni centar za hranu i ishranu, deo Švajcarske doline hrane i ishrane.
Što se tiče održivosti, deo problema leži u našim navikama u ishrani. Dok toliko ljudi umire od gladi, milijarde drugih imaju višak kilograma i jedu previše mesa – koje ima veliki ugljenični otisak. Što pogoršava situaciju, oni često bacaju najviše hrane. Dodajući taj otpad gubicima od žetve, žetve i skladištenja, oko trećine hrane koju proizvodimo se baci u današnjem svetu. Dobra vest je da postoje koraci koje možemo preduzeti da smanjimo ovaj otpad duž celog lanca vrednosti, sve do naših tanjira. Pilot test koji je nedavno sproveden u restoranima upravo ovde u EPFL pokazuje kako.
Ove brojke daju FAO-u nadu da možemo odgovoriti na izazov 2050. godine—ali ne bez zajedničkih napora. Organizacija je iznela konkretne preporuke, iako bi se neke od njih mogle sukobiti sa interesima poslovnog sveta i kreatora politike, kao i sa određenim otporom promenama među poljoprivrednicima. Takve prepreke se, međutim, mogu prevazići kroz naučno istraživanje, opsežan dijalog i otvorenu saradnju. Dužni smo da istražimo sve opcije u borbi protiv gladi, jer su životi milijardi ljudi u pitanju.
