Ženi iz Sjedinjenih Američkih Država kojoj je dijagnostikovana visoko zarazna bakterijska infekcija tuberkuloza preti hapšenje nakon što je više puta odbijala da se pridržava naloga za lečenje.
Kako se navodi u saopštenju za javnost zdravstvenog odeljenja okruga Tacoma-Pierce u Vašingtonu, izdat je nalog za hapšenje neidentifikovane 42-godišnje žene, koja će biti odvedena u „posebno određen objekat u zatvoru okruga Pirs za izolacija, testiranje i lečenje“.
„U svakom ovakvom slučaju, mi stalno balansiramo između rizika za javnost i građanskih sloboda pacijenata. Uvek se nadamo da će pacijent izabrati da se dobrovoljno povinuje“, kaže portparol zdravstvenog odeljenja Najdžel Tarner.
„Traženje izvršenja sudskog naloga putem građanskog naloga za hapšenje je uvek naše poslednje sredstvo.“
To ‘poslednje sredstvo’ došlo je nakon godinu dana rada sa članovima porodice i zajednice kako bi se ohrabrila žena da se pridržava terapija koje ciljaju bolest.
Izlaskom na sud po 16. put, žena je konačno dobila tri opcije – da uzme lekove, ostane kod kuće ili ode u zatvor.
Koliko god ishod zvučao ekstremno, tuberkuloza je ozbiljna pretnja po javno zdravlje. Zahvaljujući pažljivom upravljanju praćenjem, testiranjem i lečenjem, bolest je sada relativno retka u SAD.
Ipak, širom sveta nastavlja da zarazi više od 10 miliona pojedinaca svake godine, sa 1,6 miliona smrtnih slučajeva u 2021. godini, što ga čini 13. vodećim uzrokom smrti širom sveta.
Bolest je uzrokovana bakterijom Micobacterium tuberculosis, koja ne voli ništa drugo nego da se ugnezdi unutar belih krvnih zrnaca unutar vazdušnih kesa pluća.
Pripremljene da unište osvajače poput M. tuberculosis, bela krvna zrnca zatvaraju mikrobe unutar membrane i preplavljuju ih destruktivnim agensima u pokušaju da ih razbiju.
To bi bio kraj bakterije, da ne postoji debela dlaka koja je čuva bezbednom i zdravom, omogućavajući joj da se replicira unutar samih ćelija koje imaju zadatak da čuvaju naša tela.
Na kraju bele ćelije umiru, iako imuni sistem nastavlja da čini sve da uništi napadača, bacajući više ćelija ubica i zaštitnih tkiva na inkapsuliranu bakteriju u pokušaju da je zapečati i reši.
Pokolj mrtvih ćelija i zaštitni rast rezultiraju malim granulomom poznatim kao tuberkul, dajući toj bolesti ime i pružajući patolozima vidljiva sredstva za otkrivanje mikroskopskog napadača pomoću rendgenskih zraka.
Ako se ovi mali biseri infekcije prošire kroz telo, mogu zauzeti skoro svako tkivo, dramatično povećavajući rizik od smrti. Iskašljani u vazduh unutar mikroskopskih kapljica tečnosti, mogu se lako proširiti u pluća drugih u blizini, predstavljajući ozbiljan zdravstveni rizik za opštu zajednicu.
Lečenje aktivnog oblika plućne tuberkuloze obično se odvija u obliku šestomesečnog kursa antibiotika, iako sve veći broj sojeva razvija otpornost na uobičajene antibakterijske lekove.
U mnogim slučajevima, infekcije se stišaju, da bi periodično buknule tokom života osobe. Da bi se smanjila mogućnost pojave rezistencije na lekove u populaciji, ovi latentni slučajevi se obično ne leče antibioticima, ali se pažljivo prate zbog stalnog rizika.
Tačno zašto je žena iz Tacome odbila lečenje svog aktivnog slučaja nije jasno. Odeljenje za zdravstvo navodi da je ona, uprkos početku višemesečnog lečenja, odbila da nastavi do kraja.
Simptomi aktivne tuberkuloze mogu da nestanu u roku od nekoliko nedelja od početka kursa, što navodi neke da veruju da više nisu u opasnosti.
U januaru 2022. ženi je izdat sudski nalog da ostane u izolaciji kod kuće dok se njeno stanje više ne smatra aktivnim. Ponovljeni sudski nalozi nisu poštovani, uključujući priliku u kojoj je dovela bolničke radnike u opasnost tako što nije otkrila svoju infekciju nakon saobraćajne nesreće.
Ovo je tek treći put u poslednje dve decenije da su zdravstveni zvaničnici okruga Tacoma-Pierce tražili takvu ekstremnu građansku akciju kako bi prisilili na poštovanje pravila u lečenju tuberkuloze.
Ipak, istorija je puna primera gde su se vlasti suočavale sa sličnim odlukama između lične slobode i rizika od krize javnog zdravlja.
Možda je najpoznatiji slučaj ‘tifusne Meri’ Malon, Amerikanke rođene u Irskoj za koju se veruje da je početkom prošlog veka zarazila više od stotinu ljudi sa patogenom Salmonella enterica serovar Tiphi (S Tiphi), koji je nosila u sebi. creva i širi u njenoj ulozi kuvarice.
Dok je ona sama bila bez simptoma, infekcije kod drugih bi dovele do nekoliko smrti. Primoran od strane vlasti u karantin, Mallon bi preminuo nakon skoro 30 godina provedenih u izolaciji.
Danas se ova veoma zarazna bolest takođe lako leči antibioticima, mada bi i ona jednog dana mogla predstavljati ozbiljniji rizik jer razvija nova sredstva za izbegavanje lekova na prvoj liniji.
Sa porastom otpornosti na lekove, dezinformacijama o zdravlju i sve prisutnijim rizikom od novih epidemija, ovakvi slučajevi će sve više postati primeri izgubljene slobode ili nevoljnih, krajnjih mera zaštite.
