Vlasti u Indiji se trude da obuzdaju retku epidemiju Nipaha, virusa koji se širi sa životinja na ljude koji izaziva smrtonosnu groznicu sa visokom stopom smrtnosti.
Prva epidemija Nipaha zabeležena je 1998. godine nakon što se virus proširio među uzgajivačima svinja u Maleziji.
Virus je dobio ime po selu u kojem je otkriven.
Epidemije su retke, ali je Nipah naveden od strane Svetske zdravstvene organizacije (SZO) – pored ebole, zika i COVID-19 – kao jedna od nekoliko bolesti koje zaslužuju prioritetno istraživanje zbog svog potencijala da izazovu globalnu epidemiju.
Nipah se obično prenosi na ljude od životinja ili preko kontaminirane hrane, ali se takođe može preneti direktno između ljudi.
Voćni slepi miševi su prirodni prenosioci virusa i identifikovani su kao najverovatniji uzrok narednih izbijanja.
Simptomi uključuju intenzivnu groznicu, povraćanje i respiratornu infekciju, ali teški slučajevi mogu uključivati napade i upalu mozga koja dovodi do kome.
Ne postoji vakcina za Nipah.
Pacijenti imaju stopu smrtnosti između 40 i 75 odsto u zavisnosti od odgovora javnog zdravlja na virus, kaže SZO.
Prva epidemija Nipaha ubila je više od 100 ljudi u Maleziji i dovela do odstrela milion svinja u nastojanju da se virus obuzda.
Takođe se proširio na Singapur, sa 11 slučajeva i jednim smrtnim slučajem među radnicima u klanici koji su došli u kontakt sa svinjama uvezenim iz Malezije.
Od tada, bolest je uglavnom zabeležena u Bangladešu i Indiji, a obe zemlje su prijavile svoje prve epidemije 2001.
Bangladeš je podneo najveći teret poslednjih godina, sa više od 100 ljudi koji su umrli od Nipaha od 2001. godine.
Dve rane epidemije u Indiji ubile su više od 50 ljudi pre nego što su stavljene pod kontrolu.
Južna država Kerala zabeležila je dva smrtna slučaja od Nipaha i četiri druga potvrđena slučaja od prošlog meseca.
Tamošnje vlasti su zatvorile neke škole i uvele masovno testiranje.
Ovo je četvrti zabeleženi niz slučajeva Nipah u Kerali u pet godina. Virus je prvi put ubio 17 ljudi 2018.
Država je uspela da suzbije prethodne epidemije u roku od nekoliko nedelja kroz široko rasprostranjeno testiranje i strogu izolaciju onih koji su u kontaktu sa pacijentima.
Nakon što su se prvi put pojavile pre više hiljada godina, zoonoze – bolesti koje se mogu preneti sa životinja na ljude – umnožile su se u poslednjih 20 do 30 godina.
Rast međunarodnih putovanja omogućio im je da se brže šire.
Zauzimajući sve veće površine planete, kažu stručnjaci, ljudi doprinose i narušavanju ekosistema i povećavaju verovatnoću slučajnih mutacija virusa koje se prenose na ljude.
Industrijska poljoprivreda povećava rizik od širenja patogena između životinja, dok krčenje šuma povećava kontakt između divljih životinja, domaćih životinja i ljudi.
Ako se više mešaju, vrste će više prenositi svoje viruse, što će podstaći pojavu novih bolesti potencijalno prenosivih na ljude.
Klimatske promene će naterati mnoge životinje da pobegnu iz svojih ekosistema u zemlje pogodnije za život, upozorila je studija objavljena u naučnom časopisu Nature 2022. godine.
Prema procenama objavljenim u časopisu Science 2018. godine, postoji 1,7 miliona nepoznatih virusa kod sisara i ptica, od kojih 540.000-850.000 imaju sposobnost da zaraze ljude.
