Ribe koje su izgubile hranu zbog masovnog izbeljivanja koralja upadaju u sve nepotrebne borbe, zbog čega troše dragocenu energiju i potencijalno ugrožavaju njihov opstanak, pokazalo je novo istraživanje u sredu.
Budući da je budućnost svetskih koralnih grebena ugrožena klimatskim promenama, tim istraživača je proučavao kako je masovno izbeljivanje uticalo na 38 vrsta leptira.
Grebenske ribe sa šarenim šarama prve su osetile efekat beljenja jer jedu korale, tako da se njihov „izvor hrane veoma brzo smanjuje“, rekla je Seli Kit, morski ekolog sa britanskog Univerziteta Lankaster.
Keith i njene kolege nisu imale pojma da dolazi masovno izbeljivanje kada su prvi put proučavali ribu na 17 grebena kod Japana, Filipina, Indonezije i Božićnog ostrva.
Ali kada se 2016. dogodio jedan od najgorih globalnih događaja izbeljivanja u istoriji, ponudio je „savršenu priliku“ da se prouči kako je to uticalo na ponašanje ribe, rekao je Kit za AFP.
Istraživači su se vratili u roku od godinu dana i bili su „šokirani“ kada su videli devastaciju nekada prelepih grebena, rekla je ona.
Obukavši svoje disalice ili opremu za ronjenje, tim je posmatrao ribe kako „plivaju unaokolo tražeći hranu koje više nema“, dodala je ona.
Izbeljivanje je posebno pogodilo koral Acropora, glavni izvor hrane za leptire.
To je „promenilo polje igre ko šta jede“, rekao je Kit, stavljajući različite vrste leptira u povećanu konkurenciju za druge vrste korala.
Kada leptir želi da signalizira takmičaru da je određeni deo korala njihov, oni usmeravaju nos nadole i podižu svoje bodljikave leđne peraje.
Ako to ne uspe, jedna riba će juriti drugu, obično dok druga ne odustane.
„Jednom sam pratio jednog oko 50 metara, to je bilo prilično zamorno, veoma su brzi“, rekao je Kit.
Tim je posmatrao 3.700 susreta između leptira.
Pre događaja izbeljivanja korala, različite vrste leptira su bile u stanju da reše sporove koristeći signalizaciju u oko 28 procenata vremena.
Ali taj broj je pao na samo 10 procenata nakon izbeljivanja, što ukazuje na mnoge „nepotrebne napade“, prema novoj studiji u časopisu Proceedings of the Roial Societi B.
„Donošenje loših odluka o tome protiv koga da se bore i gde da ulože svoju zaista dragocenu energiju, moglo bi da bude ono malo što ih nagna preko ivice ka stvarnom gladovanju“, rekao je Kit, vodeći autor studije.
Nije jasno da li će ribe moći dovoljno brzo da se prilagode promenama koje donosi beljenje korala, upozorili su istraživači.
To bi takođe moglo imati negativne efekte između vrsta i naviše u lancu ishrane, dodala je ona.
Klimatske promene izazvane ljudima podstakle su masovno beljenje korala kako svetski okeani postaju topliji.
Prošlogodišnje istraživanje modeliranja pokazalo je da čak i ako se postigne pariski klimatski cilj da se globalno zagrijavanje zadrži na 1,5 stepeni Celzijusa, 99 posto svjetskih koralnih grebena neće moći da se oporavi. Na dva stepena zagrevanja broj je porastao na 100 odsto.
