Lepota lepe infografike objavljene uz vesti ili priču u časopisu je u tome što numeričke podatke čini dostupnijim prosečnom čitaocu. Ali za slepe i slabovide korisnike takva grafika često ima suprotan efekat.
Za korisnike sa oštećenim vidom — koji se često oslanjaju na softver za čitanje sa ekrana koji izgovara reči ili brojeve naglas dok korisnik pomera kursor po ekranu — grafika može biti samo nekoliko reči alternativnog teksta, kao što je naslov grafikona. Na primer, mapa Sjedinjenih Država koja prikazuje stope stanovništva po okrugu može imati alternativni tekst u HTML-u koji jednostavno kaže: „Mapa Sjedinjenih Država sa stopama stanovništva po okrugu“. Podaci su zakopani u sliku, što ih čini potpuno nedostupnim.
„Grafikoni imaju ove različite vizuelne karakteristike da kao [videći] čitač možete da preusmerite svoju pažnju, da pogledate obrasce visokog nivoa, da pogledate pojedinačne tačke podataka, i to možete da uradite u hodu“, kaže Džonatan Zong, 2022 MIT Morningside Academi for Design (MAD) Fellov and Ph.D. student informatike, koji ističe da čak i kada grafika uključuje alternativni tekst koji interpretira podatke, slabovidni korisnik mora prihvatiti nalaze kako su predstavljeni.
„Ako ste [slepi i] koristite čitač ekrana, opis teksta nameće linearni unapred definisan redosled čitanja. Dakle, vi ste dužni odlukama koje je osoba koja je napisala tekst donela o tome koje informacije je važno uključiti.“
Iako neke grafike sadrže tabele sa podacima koje čitač ekrana može da pročita, od korisnika je potrebno da zapamti sve podatke iz svakog reda i kolone dok pređu na sledeći. Prema Nacionalnoj federaciji slepih, kaže Zong, u Sjedinjenim Državama živi 7 miliona ljudi sa oštećenjem vida, a skoro 97% stranica najvišeg nivoa na internetu nije dostupno čitačima ekrana. Problem je, ističe on, posebno težak za slepe istraživače. Neki istraživači sa oštećenjem vida oslanjaju se na saradnika koji vidi da čita i pomaže u tumačenju grafika u istraživanju koje je recenzirao kolegama.
Radeći sa grupom za vizuelizaciju u Laboratoriji za kompjuterske nauke i veštačku inteligenciju (CSAIL) na projektu koji vodi vanredni profesor Arvind Satianaraian koji uključuje Daniela Hajasa, slepog istraživača i menadžera za inovacije u Global Disabiliti Innovation Hub u Engleskoj, Zong i drugi su pisali Javascript softver otvorenog koda pod nazivom Olli koji rešava ovaj problem kada je uključen na veb lokaciju. Olli može da pređe od analize velike slike grafikona do najsitnijih detalja kako bi korisniku dao mogućnost da izabere stepen granularnosti koji ga zanima.
„Želimo da dizajniramo bogatija iskustva čitača ekrana za vizuelizaciju sa hijerarhijskom strukturom, višestrukim načinima navigacije i opisima na različitim nivoima granularnosti kako bismo korisniku obezbedili samostalno, otvoreno istraživanje.“
Sledeći koraci sa Ollijem su inkorporiranje multisenzornog softvera za integraciju teksta i vizuelnih prikaza sa zvukom, kao što je muzička nota koja se pomera gore ili dole harmonske skale da bi ukazala na pravac podataka na linearnom grafikonu, a možda čak i razvijanje taktilnih interpretacija podataka. Kao i većina MAD Fellovs-a, Zong integriše svoje naučne i inženjerske veštine sa dizajnom i umetnošću kako bi stvorio rešenja za probleme iz stvarnog sveta koji utiču na pojedince. Priznat je za svoj rad u oblasti vizuelnih umetnosti i računarstva. Diplomirao je računarske nauke i vizuelne umetnosti sa fokusom na grafički dizajn na Univerzitetu Prinston, gde je njegovo istraživanje bilo na etici prikupljanja podataka.
„Kroz linija je ideja da nam dizajn može pomoći da napredujemo u zaista teškim društvenim i etičkim pitanjima“, kaže Zong, nazivajući softver za pristupačnu vizualizaciju podataka „intelektualno bogatom oblasti za dizajn“.
„Razmišljamo o načinima da prevedemo grafikone i grafikone u tekstualne opise koji se mogu čitati naglas kao govor, ili razmišljamo o drugim vrstama audio mapiranja da bismo sonificirali podatke, a čak istražujemo i neke taktilne metode za razumevanje podataka“, on kaže. „Zaista se uzbuđujem zbog dizajna kada je to način da se kreiraju stvari koje su korisne ljudima u svakodnevnom životu, ali i da se postigne napredak u većim razgovorima o tehnologiji i društvu. Mislim da je rad u pristupačnosti odličan način da se to uradi.“
Drugi problem na raskrsnici tehnologije i društva je etika preuzimanja korisničkih podataka sa društvenih medija za velike studije bez svesti korisnika. Dok je radio kao letnji diplomirani istraživač u Cornell’s Citizens and Technologi Lab, Zong je pomogao u kreiranju softvera otvorenog koda pod nazivom Bartlebi koji se može koristiti u velikim studijama anonimnih istraživanja podataka.
Nakon što istraživači prikupe podatke, ali pre analize, Bartlbi bi automatski poslao e-poruku svakom korisniku čiji su podaci uključeni, upozorio ih na tu činjenicu i ponudio im izbor da pregledaju rezultujuću tabelu podataka i odustanu od studije.
Bartlbi je nagrađen u kategoriji studenata za Fast Compani’s Innovation bi Design Avards za 2022. U novembru iste godine, časopis Forbes je imenovao Džonatana Zonga na svojoj Forbsovoj listi 30 Under 30 in Science 2023 za njegov rad na pristupačnosti vizuelizacije podataka.
Osnovna tema svih Zongovih radova je istraživanje autonomije i delovanja, čak iu njegovom umetničkom delu, koje u velikoj meri uključuje tekst i semiotičku igru. U „Public Displai“ je napravio ručno rađeni digitalni font za displej brisanjem delova lica slavnih koji su uzeti iz skupa podataka za prepoznavanje lica. Delo je bilo izloženo 2020. u MIT-ovoj galeriji Viesner, i dobilo je treće mesto na MIT Schnitzer nagradi za vizuelne umetnosti te godine.
Rad se bavi ne samo neurološkim aspektima razlikovanja lica od pisama, već i implikacijama za brisanje identiteta pojedinaca kroz praksu korišćenja programa za prepoznavanje lica koji često ciljaju pojedince u zajednicama boja na nepravedne načine. Još jedno njegovo delo, „Biometric Sans“, sistem tipografije koji razvlači slova na osnovu brzine kucanja osobe, biće uključen u emisiju u Harvardskom naučnom centru negde sledeće jeseni.
„MAD, posebno veliki događaji koje je MAD zajednički organizovao, odigrali su zaista važnu funkciju u pokazivanju ostatku MIT-a da je ovo vrsta posla koji cenimo. Ovako dizajn može da izgleda i kako je sposoban da uradi. Mislim da sve to doprinosi na onu kulturnu promjenu u kojoj se ova vrsta interdisciplinarnog rada može vrednovati, prepoznati i služiti javnosti.
„Postoje zajedničke ideje o utelovljenju i predstavljanju koje za mene povezuju ove različite aktivnosti“, kaže Zong. „U etičkom radu i umetnosti nadzora, razmišljam o tome da li sakupljači podataka predstavljaju ljude na način na koji žele da budu viđeni kroz podatke. I slično tome, rad na pristupačnosti se odnosi na to da li možemo da napravimo sisteme koji su fleksibilni za način na koji ljudi žele da ih koriste.“