Dok Istanbul živi u ritmu užurbanih bazara i istorijskih četvrti, u njegovim senkama raste broj sakupljača otpada – ljudi primoranih da preživljavaju skupljajući karton, plastiku i papir. Među njima su i deca, čiji su snovi o školovanju zamenjeni dugim satima rada na ulicama.
Ergin Dogan, 29-godišnjak koji se ovim poslom bavi još od detinjstva, opisuje surovu realnost. „Radimo i po 17 sati dnevno. Ako uzmemo slobodan dan, ostajemo gladni“, kaže Dogan, dok vuče teška kolica kroz uske ulice. Njegov 16-godišnji brat Mehmet Dogan napustio je školu i počeo da radi, iako mašta o tome da se druži s vršnjacima.
Njihov otac, Serdar Dogan, sakuplja papir od 1995. godine. „Moj život je sramota. Nemam nade da će se nešto promeniti“, priznaje.
Inflacija u Turskoj, koja je u februaru dostigla 39,05%, dodatno otežava njihov položaj. Cumali Bakir, koji upravlja reciklažnim centrom, veruje da bi ovi radnici trebalo da dobiju zaštitu i osnovna prava. „Oni vuku teret od 150 kilograma na prazan stomak. Njihov rad mora biti prepoznat“, kaže Bakir.
Usred neonskih svetala i bogatih trgovačkih centara, sakupljači otpada ostaju nevidljivi. Ali oni sebe vide drugačije. „Mi smo pravi vlasnici Istanbula“, kaže Ergin Dogan. „Ove ulice su naše. Volimo ovaj grad, ali on ne voli nas nazad.“
