Iranski vrhovni lider u utorak je odbacio održavanje narodnih referenduma o državnoj politici, prenosi AP.
Iran se suočio sa pozivima na referendum o samoj Islamskoj Republici tokom antivladinih protesta prošle godine, a jedan umereni bivši predsednik nedavno je sugerisao da bi takva glasanja trebalo da se održe kako bi se odlučila o glavnim politikama kao načinu smanjenja podela.
Vrhovni vođa ajatolah Ali Hamnej, koji ima poslednju reč o takvoj politici, odbacio je tu ideju kada su ga pitali o tome tokom sastanka sa studentima.
„Gde se to radi? Da li je moguće održati referendum za razna pitanja u zemlji?” upitao. „Za bilo koje pojedinačno pitanje, zemlja bi bila uključena u debatu i argumente i polarizaciju šest meseci, kako bi se mogao održati referendum o tom pitanju.“
Izgleda da je mislio na nedavne komentare bivšeg predsednika Hasana Rohanija, relativno umerenog, koji je predložio održavanje referenduma o unutrašnjoj i spoljnoj politici.
Iran održava redovne predsedničke i parlamentarne izbore koje nadgledaju sveštenička tela koja proveravaju kandidate. Prema ustavu, referendum je moguć samo ako za njega glasa dve trećine parlamenta i ako ga odobri 12-člano ustavno telo — od kojih polovinu imenuje vrhovni lider.
Iran je doživeo višemesečne antivladine proteste širom zemlje izazvane smrću 22-godišnje žene koju je u septembru pritvorila policija za moral zbog navodnog kršenja strogog islamskog kodeksa oblačenja u zemlji. Protesti su brzo eskalirali u pozive na svrgavanje vladajućih sveštenika, što je predstavljalo veliki izazov njihovoj četvorodecenijskoj vladavini.
Protesti su utihnuli ranije ove godine usred nasilnog gušenja vlasti, iako postoje i dalje znaci nezadovoljstva.
Iran je održao referendume za uspostavljanje Islamske republike i usvajanje novog ustava ubrzo nakon revolucije 1979. godine. Održala je još jedan referendum krajem 1980-ih za izmenu ustava.
