Na obali reke u ratom opustošenom severu Sirije, seča je smanjila ono što je nekada bila bujna šuma na raštrkano drveće i desetkovana stabla koja vire iz suvog, mrvljivog tla.
Dvanaest godina sukoba koji su doveli do porasta nelegalne seče, zajedno sa efektima klimatskih promena i drugih faktora, nagrizli su zelenilo Sirije.
Šuma koja se smanjuje na obalama reke Eufrat „smanjuje se svake godine“, rekao je Ahmed al-Šeik (40), vlasnik supermarketa u selu Džabar, u delu sirijske provincije Raka pod kontrolom Kurda.
Ranije bi „šuma privlačila turiste, ptice, pročišćavala vazduh i štitila područje od prašnih oluja“, rekao je on.
Ali nestašica goriva i divlje siromaštvo tokom rata naterali su mnoge Sirijce da seku drveće za prodaju ili korišćenje za grejanje, zadajući udarac prirodi koja okružuje Džabar.
Njegova drevna citadela učinila je selo popularnom predratnom turističkom atrakcijom, sa projektom pošumljavanja koji je pokrenut sredinom 1990-ih, nudeći retke predah od velike vrućine.
Neki ljudi seku drveće da bi ih prodali i zaradili, drugi da bi se ugrejali tokom zime“, rekao je Šeik.
„Ako se ovo nastavi, sledi dezertifikacija.
Stanovnici su rekli AFP-u da čuju drvoseče kako se noću voze motorima u šumu da bi sekli drveće.
Čak i usred bela dana, mladići se šunjaju u šumu da bi sekli drveće, izbegavajući šačicu šumskih čuvara koji patroliraju ogromnim, zelenim površinama.
U ratu u Siriji poginulo je više od 500.000 ljudi, a milioni su raseljeni.
Takođe je devastirao životnu sredinu, izazvavši „alarmantan“ gubitak šumskog pokrivača širom zemlje, upozorila je holandska mirovna grupa PAKS u izveštaju ranije ove godine.
Prema podacima Global Forest Vatch-a, zemlja je svedočila „smanjenju pokrivenosti drvećem od 26 odsto od 2000. godine“.
Deset kilometara (šest milja) od Džabara, ista sudbina je zadesila drveće Tuvajhine.
„U mom detinjstvu, dolazili smo ovde sa prijateljima da sednemo u hladovinu eukaliptusa i borova“, rekao je Mohamed Ali, okružen stablima drveća razbacanim po suncem sprženoj zemlji.
„Ali sada je to neplodna zemlja“, rekla je 30-godišnja medicinska sestra. „Sada više nema hlada, svuda samo vrelina sunca.
„Oluje prašine nikada ne prestaju, jezero se suši i nema više drveća“, rekao je Ali, misleći na jezero Asad, najveći rezervoar slatkovodne brane u Siriji.
Nivoi vode su opali, a zagađenje se pogoršalo u Eufratu i rezervoaru koji on hrani, a na tok reke dodatno utiču brane uzvodno u Turskoj.
Prema izveštaju PAKS-a, krčenje šuma u Siriji se u velikoj meri pripisuje seči i stanji za ogrev.
„Strašne cene goriva u kombinaciji sa masovnim raseljavanje predstavljaju glavni pokretač krčenja šuma velikih razmera širom Sirije“, navodi se u saopštenju.
„Civili seku drveće za kuvanje i grejanje, dok postoje jasne indicije da naoružane grupe takođe koriste nelegalnu seču i prodaju drveta kao izvor prihoda.
Nekada guste šume na zapadu Sirije „pretrpele su najviše degradacije izazvane ratom“, uglavnom zbog seče drveća i šumskih požara, rekao je PAKS.
Provincije Latakija, Hama, Homs i Idlib izgubile su najmanje 36 odsto svojih stabala u deceniji nakon 2011. godine, kada je izbio sukob, navodi PAKS.
Na severoistoku, vlasti nemaju „precizne podatke“ o šteti, ali je njen uticaj „očigledan“, rekao je za AFP Ibrahim Asaad, kopredsedavajući telom za životnu sredinu kurdske poluautonomne administracije.
Ova oblast je bila žitnica zemlje u predratnim vremenima, ali je poslednjih godina bila svedok jakih suša i smanjenih padavina.
Na periferiji Hasakeha, grada istočnije, rezervat Mount Abdulaziz zahvaćen je sušnim periodima i nekim ilegalnim sečama.
Drveće je stvorilo „pokrivač zelenila“, rekao je Husein Saleh al-Helou, 65-godišnji stanovnik sela Al-Naseri.
Ali sada „nema vode, drveće u blizini sela je uvelo… i ljudi su počeli da ih seku“, rekao je on AFP-u, okružen ogromnim neplodnim zemljištima i brdima.
„Seča je imala ogroman uticaj na selo“, rekao je Helou.
„Temperatura je porasla, a vreme više nije isto.“