Brojne ajkule bez utrobe isplivale su na južnoafričku plažu, stavljajući u središte pažnje par kitova ubica koje love ajkule čije ponašanje je fasciniralo naučnike i ljubitelje divljih životinja.
Morske biologe su na pronalazak upozorili šetači plažom koji su prošle nedelje naišli na sumorni prizor u Gansbaju, maloj ribarskoj luci 150 kilometara jugoistočno od Kejptauna.
„Uginule ajkule su pocepane na karličnom pojasu, na prsnim perajima imaju tragove zuba orke poznate kao grabulji i nedostaje im jetra“, rekla je Alison Tauner, 37, naučnica za ajkule iz Fonda za zaštitu ostrva Dajer.
Svi dokazi upućuju na „Luku“ i „Desnu“, zloglasni par kitova ubica uočenih kod Gansbaja samo tri dana ranije.
Prepoznatljive po uvrnutim leđnim perajima, životinje su dobro poznate meštanima, koji su razvili sklonost ka ajkulama.
„Pronašli smo ukupno 20 ajkula“, rekao je Ralph Vatson, 33, morski biolog iz lokalne grupe za zaštitu i ronjenje Marine Dinamics.
Među žrtvama je bilo 19 širokih nosa sa sedam škrga i jedna pegava ajkula, dodao je.
Tauner je rekao da je pokolj bio primetan jer je to bio prvi put da su Port i Starbord lovili te vrste u toj oblasti i da je „toliko njih ispralo posle jedne posete“.
Ipak, to nije bio najhrabriji lov na orke.
Stručnjaci su ovom dvojcu pripisali zasluge za nestanak bele ajkule, jednog od najvećih morskih predatora na svetu, iz nekih voda u blizini Kejptauna.
Prošle godine, Starboard i još četiri orke snimljene su kamerom kako jure i ubijaju velikog belog u zalivu Mosel, južnog lučkog grada.
Neobično ponašanje nikada ranije nije bilo detaljno svedočeno.
Orke, predator na vrhu okeana, obično love delfine u ovim krajevima i poznato je da plene manjim vrstama ajkula. Ali dokazi o napadima na velike bele su ranije bili ograničeni.
Luka i desni bok prvi put su primećeni u blizini Kejptauna 2015. godine.
„Verovatno su došli sa nekog drugog mesta. Zapadna Afrika, istočna Afrika, Južni okean, ne znamo“, rekao je 45-godišnji Sajmon Elven, koji je na čelu naučnog kolektiva Sea Search.
Za razliku od drugih kitova ubica, ovaj par voli da lovi blizu obale – nešto zbog čega su njihova neobična peraja uobičajena pojava u regionu.
„Unutar južne Afrike, luka i desni bod su viđeni od dalekog zapada do Namibije do istoka do Port Elizabeta“, rekao je Elven.
Tehnika ubijanja morskih sisara je „hirurška“, dodao je Votson, objašnjavajući da par cilja na jetru ajkula, „veoma hranljiv organ, pun ulja“.
„Oni pocepaju grudni koš… onda jetra ispadne“, rekao je Votson.
Snimak iz 2022. koji prikazuje Starboard u akciji zabrinuo je biologe, jer sugeriše da se praksa širi sa studijama koje su utvrdile da crno-bele životinje imaju kapacitet da podučavaju tehnike lova.
Neke antarktičke orke koriste lukavu taktiku lova u čoporima i pravljenja talasa da isperu foke sa plutajućeg leda, tvrde istraživači.
Na Antarktiku dve populacije orka – ne podvrste, već različite grupe koje se preklapaju na marginama – koristile su veoma različite tehnike lova, podučavane kroz generacije.
Takvo ponašanje nije namešteno, već naučeno – jedan od argumenata za sugerisanje da kitovi imaju „kulturu“.
Na snimku, za ostale četiri prikazane orke nije poznato da su ranije napale bele ajkule.
„Ovo je sada dodatna pretnja populaciji ajkula na obali Južne Afrike“, rekao je Tauner.
Elven je rekla da je „fascinantno i frustrirajuće“ videti kako „retka, ugrožena životinja ubija drugu ugroženu vrstu“.
Ipak, ukupna opasnost koju su luka i desni brod predstavljali za populaciju ajkula u Južnoj Africi ostala je veoma ograničena.
Stotine hiljada ajkula se svake godine izlovi iz mora, rekao je Votson.
„Dva kita ubice neće uništiti nijednu vrstu“, rekla je Elven.
