Endrju Lojd Veber, engleski kompozitor koji je kreirao muziku za blokbaster mjuzikle kao što su „Mačke“, „Fantom iz opere“ i „Evita“, napisao je himnu za krunisanje kralja Čarlsa III, prilagođavajući se delo crkvene muzike koje podstiče pevače da prave „radosnu buku“.
Veberovo delo je jedno od desetak novih dela koje je Čarls naručio za veliku priliku koja se održava 6. maja u Vestminsterskoj opatiji. Uključuje reči prilagođene iz Psalma 98 i posebno je ocenjen za hor i orgulje opatije, piše AP.
„Nadam se da moja himna odražava ovu radosnu priliku“, rekao je Veber u izjavi koju je distribuirala Bakingemska palata.
Program kraljeve ceremonije krunisanja uključuje stariju muziku i nove kompozicije dok palata nastoji da spoji tradicionalne i moderne elemente koji odražavaju stvarnost moderne Britanije. Nova dela su komponovali umetnici sa korenima u sve četiri konstitutivne nacije Ujedinjenog Kraljevstva, kao iu Komonveltu i stranim zemljama koje su poslale toliko ljudi na njene obale.
Servis će uključivati dela Vilijama Berda (1543–1623), Džordža Friderika Hendla (1685–1759), Edvarda Elgara (1857–1934), Henrija Volforda Dejvisa (1869–1941), Vilijama Voltona (1902–1983), Hjuberta Parija (1848–1918) i Ralfa Vona Vilijamsa (1872–1958), čija je muzika bila prisutna na prethodnim krunisanjem, zajedno sa delom savremenog velškog kompozitora Karla Dženkinsa.
Biće tu i nova dela Sare Klasa, Najdžela Hesa, Pola Milora, Tarika O’Regana, Roksane Panufnik, Širli Džej Tompson, Džudit Vir, Roderika Vilijamsa i Debi Vajzman.
„Odluka da se kombinuje staro i novo odražava kulturnu širinu doba u kome živimo“, rekao je Endru Netsinga, orguljaš i majstor horista u Vestminsterskoj opatiji.
„Krunisanja se održavaju u Vestminsterskoj opatiji od 1066. Bila je privilegija sarađivati sa njegovim veličanstvom u odabiru finih muzičara i pristupačne, komunikativne muzike za ovu veliku priliku“, rekao je Nethsingha.
Za krunisanje je formirano ukupno šest orkestarskih, pet horskih i jedna orguljaška – koja obuhvata klasične, sakralne, filmske, televizijske i muzičke pozorišne žanrove.
Program će takođe uključivati lične detalje, uključujući muzičku počast Charlesovom pokojnom ocu, princu Filipu, koji je rođen kao grčki princ. Novi monarh je zatražio grčku pravoslavnu muziku, koju će izvoditi ansambl vizantijskog pojanja.
Iako se pojedinosti o nekim materijalima čuvaju u tajnosti, jedna himna će svakako biti deo službe: Hendlov „Sveštenik Zadok“.
Himna, sa snažnim refrenom „Bože čuvaj kralja“, svirala je na svakom krunisanju od kada je naručena za krunisanje kralja Džordža II 1727.
