Preko 3.500 mladih jegulja (vilenjaka) pronađeno je mrtvo u potoku Kauritutahi na najsevernijem boku severnog ostrva Novog Zelanda.
Ovo je druga masovna smrt jegulja na Novom Zelandu ove godine, sa hiljadama mrtvih odraslih jegulja pronađenih pre mesec dana u drugom potoku na suprotnom kraju zemlje.
Dok je prvi događaj masovne smrti jegulje pripisan direktno toksičnom zagađivaču, uzrok smrti maloletnika nije odmah jasan. Vlasti istražuju, ali postoje znaci da bi iza toga mogle da stoje promene životne sredine.
Hona Edvards, članica lokalne grupe koja štiti potok, primetila je pad kvaliteta vode u potoku Kauritutahi poslednjih godina.
Nakon što su otkrivene masovne smrti od elvera, Edvards je testirao vodene puteve uzvodno i nizvodno i otkrio da nijedan od analiziranih parametara nije u njihovom uobičajenom opsegu, uključujući nivoe rastvorenog kiseonika.
„Primetili smo nakupljanje algi, što je uglavnom zbog zagrevanja vode u potoku“, rekao je Edvards Avneesh Vincent za The Northern Advocate.
„Tada je primećeno da se najveći procenat toka kreće od veoma ograničenog do nikakvog protoka vode. Kada nema protoka, rastvoreni kiseonik se smanjuje, a toksini se nakupljaju u vodenom putu.“
Iako uzrok treba da se potvrdi, a toksini i bolesti još uvek moraju biti isključeni, ovaj događaj je samo poslednji u nizu masovnih uginuća ribe širom naše planete, od okeana do potoka.
Oko 1.200 metričkih tona (oko 1.300 tona) sardina i skuše otkriveno je kako plutaju na obalama Japana u decembru prošle godine. Prethodnog juna hiljade mrtvih riba naplavilo je obalu Teksaškog zaliva. Prošlog marta, jedna od najdužih australijskih reka bila je ugušena milionima trulih leševa ribe. Godine 2022. 300 tona ribljih leševa zakrčilo je reku Odru između Poljske i Nemačke.
Prirodno je da se masovno odumiranje ribe dešava povremeno, ali studija iz 2022. na jezerima Minesote i Viskonsina otkrila je da je njihova učestalost povećana tokom protekle decenije.
Iako se ovi događaji prijavljuju kao izolovani incidenti, čini se da mnogi dele slične obrasce koji ukazuju na ljudske poremećaje. Smanjene količine vode ili tokovi od poljoprivredne upotrebe i suše, zajedno sa povećanjem hranljivih materija iz zagađivača, kao i toplijim temperaturama, sve to podstiče višak cvetanja algi koje lišava vode kiseonika, gušeći drugi život u sebi.
Dok novorođene bebe jegulje imaju veoma nisku očekivanu stopu preživljavanja, maloletne angvilske jegulje pronađene mrtve u potoku Kauritutahi već su prošle većinu svojih prepreka u migraciji u okean kada su podlegle, kaže ekolog slatkovodne vode iz Instituta Cavthron Simon Stevart. Kada dođu do otvorenih voda, putuju u tropske regione da se razmnožavaju i mogu da žive do 52 godine.
Da bismo sprečili skraćivanje života tolikog broja životinja, moramo više da vodimo računa o tome kako koristimo naše vodene puteve, da bolje regulišemo zagađivače kojima su izloženi i da preduzmemo značajne korake da smanjimo uticaj na klimu.
„Ako dozvolimo da se zagrevanje nastavi, morski toplotni talasi će postati češći i intenzivniji, i biće više ovakvih izumiranja“, rekao je klimatski naučnik sa Univerziteta Viktorija u Velingtonu Džejms Renvik prošle godine za National Geographic nakon što je teksaški i australijski događaji.
„Moramo da prestanemo da sagorevamo fosilna goriva odmah, ili što je pre moguće, jer će se ovi problemi samo pogoršati.
