Novo istraživanje ukazuje na ekonomski faktor koji bi se mogao prevideti kada se razmatra zašto se smrtnost uzrokovana drogom među crnim Amerikancima značajno povećala nakon 2010. u američkim regionima koji su prijavili povećanu aktivnost fentanila: gubitak radnih mjesta nakon Velike recesije.
Istraživači su analizirali podatke o zaposlenosti, demografiji, zapleni droge i uzrocima smrti za preko 200 okruga u Sjedinjenim Državama između 2010. i 2021. godine.
Otkrili su da je sveukupno, jedan posao više na 100 crnih radnika u okrugu povezan sa 0,29 manje smrtnih slučajeva od predoziranja na 100.000 crnih Amerikanaca – što je značajna razlika kada se uzme u obzir da najnovija stopa smrtnosti od droga iznosi 44,2 smrti na 100.000 crnih Amerikanaca, rekli su istraživači.
„Smatrali smo da je to veoma značajno. Lično, nisam bio iznenađen“, rekao je Sehun Oh, vodeći autor studije i docent socijalnog rada na Državnom univerzitetu Ohajo. „Drugi su možda više fokusirani na faktore ponude, ali verujem da je ekonomski kontekst od ključnog značaja za razumevanje tražnje u priči.
„Osnovni okvir koji koristim da pristupim ovom pitanju jeste da na epidemiju droge gledam kao na bolest očaja i da ispitam kako su situacije na lokalnom tržištu rada mogle uticati na ovu rizičnu populaciju. Radeći tako, mogli bismo bolje razumeti šta pokreće rast koji je doveo do sada jedne od najvećih stopa smrtnosti od predoziranja drogom.“
Oh je završio rad sa Manuelom Kanoom, docentom socijalnog rada na Državnom univerzitetu u Arizoni. Studija je objavljena u Američkom časopisu za javno zdravlje.
Posle decenije brzog rasta smrtnosti od droga među crnim Amerikancima, stopa smrtnosti među crnim Amerikancima je prvi put 2020. godine nadmašila stopu smrtnosti belih Amerikanaca. Epidemiju droge sada prvenstveno pokreću sintetički opioidi — posebno ilegalno proizvedeni fentanil.
„Bilo je mnogo deskriptivnih studija koje pokazuju ovu prevalenciju i visok rizik među crnim Amerikancima, ali nema mnogo istraživanja koja objašnjavaju zašto bi to mogao biti slučaj“, rekao je Oh.
On i Kano su fokusirali analizu na 214 američkih okruga u kojima je najmanje 10 crnih stanovnika umrlo od posledica upotrebe droga tokom dva četvorogodišnja perioda, 2010-2013 i 2018-2021, kombinovanjem podataka iz Nacionalnog centra za zdravstvenu statistiku i Međunarodna klasifikacija bolesti. Podaci o smrti su zatim povezani sa statistikom o broju radnih mesta na nivou okruga i snabdevanju lekovima, uključujući zaplene fentanila na državnom nivou, kao i sociodemografskim podacima američkog popisa stanovništva i mapama stopa propisivanja opioida.
Rezultati su pokazali da se smrtnost od droga među crnim Amerikancima u vremenskom okviru studije povećala, u proseku, za 27,5 smrtnih slučajeva na 100.000 stanovnika. Okruzi u najvišoj trećini stope smrtnosti bili su prvenstveno zajednice srednjeg zapada i severoistoka sa nižim srednjim prihodima domaćinstava, gde je prosečno povećanje iznosilo 48,7 smrtnih slučajeva na 100.000 – povećanje od 327% tokom 2010-ih.
U oblastima sa većim stopama zaplene fentanila – što sugeriše veću dostupnost leka – rast radnih mesta dostupnih crnim radnicima imao je jači zaštitni efekat protiv povećanja smrtnih slučajeva od predoziranja. U opštinama sa više zaplenjenih droga, 50 manje poslova po crnom radniku u 2018-2021 nego u 2010-2013 bilo je povezano sa povećanjem od 98,6 smrtnih slučajeva na 100.000—u poređenju sa povećanjem od samo 4,9 smrtnih slučajeva na 100.000 u opštinama sa dodatnih radnih mesta na 50 Crni radnik.
Oh je rekao da ovi nalazi govore o nedostatku uniformnosti u ekonomskom oporavku nakon recesije i kako emocionalni stres koji dolazi sa gubitkom posla i siromaštvom može navesti ljude da potraže utočište u nedozvoljenim drogama – sa dalekosežnim posledicama po javno zdravlje.
Poboljšanje mogućnosti zapošljavanja za crnu radnu snagu moglo bi da bude jedan od načina za rešavanje smrtnosti od droge, rekli su autori, posebno u okruzima Srednjeg i Severozapada sa nižim prihodima i u regionima sa višim stopama zaplene fentanila.
„Pored napora koji uključuju smanjenje štete i druge intervencije u javnom zdravstvu, postoji hitna potreba za većom socioekonomskom podrškom i pravičnim razvojem širom zemlje kako bi se suočili sa osnovnim pitanjima koja pokreću ovu krizu javnog zdravlja“, rekao je Oh. „Postoje mnoge intervencije na mikro nivou za borbu protiv epidemije droge, ali ne možemo zanemariti ekonomsku stranu koja pokreće potražnju.“
