Gradovi širom sveta suočavaju se sa sve većim izazovima zbog klimatskih promena, a procene pokazuju da će do 2050. godine 70% svetske populacije živeti u urbanim sredinama. Međutim, mnogi od ovih gradova nisu adekvatno pripremljeni za nadolazeće klimatske promene, posebno kada je reč o njihovom uticaju na zdravlje i infrastrukturu.
Novi izveštaj pod nazivom „Urbani puls: Identifikovanje rešenja za otpornost na preseku klime, zdravlja i pravednosti“, koji su objavili Iale School of Public Health, Mreža otpornih gradova i Fondacija Rokfeler, ističe hitnost proaktivnih mera za jačanje otpornosti gradova. Studija, zasnovana na anketi sa skoro 200 gradskih lidera iz 118 gradova širom sveta, otkriva da manje od polovine gradova ima plan klimatske otpornosti, dok se samo četvrtina tih planova bavi i pitanjima zdravlja.
Gradovi, poput Rija i Ho Ši Mina, suočiće se s većim rizicima, poput izbijanja denga groznice usled povećanja populacije komaraca, dok će obalni gradovi poput Majamija i Dubaija biti izloženi češćim poplavama zbog porasta nivoa mora. Izveštaj poziva na jačanje saradnje i investiranje u zdravlje i infrastrukturu kako bi se zaštitili stanovnici urbanih sredina.
Preporuke izveštaja uključuju hitne mere kao što su ulaganje u klimatski otporne zdravstvene sisteme, jačanje zajednica, kao i razvoj inovativnih rešenja za hitne klimatske pretnje. Fondacija Rokfeler najavila je ulaganje od preko milion dolara kako bi pomogla gradovima u sprovođenju ovih preporuka, s posebnim fokusom na pilot projekte koji su pokazali pozitivne rezultate u gradovima poput Rija i Lusake.
Zaključak izveštaja je da je ključno da globalna zajednica stavi zdravlje u središte klimatskih planova gradova i uloži u održive modele koji omogućavaju brze akcije za izgradnju otpornijih urbanih sredina.
