Dana 24. februara 2022, ruska invazija na Ukrajinu je eskalirala dramatičan sukob, sa razornim posledicama kako u ljudskim troškovima na terenu, tako iu međunarodnom uticaju. Pored neposredne reakcije svetskih berzi, novo objavljeno istraživanje pet vodećih finansijskih akademika u Velikoj Britaniji opisuje kako globalna ekonomija još uvek trpi posledice rata godinu dana kasnije.
Istraživači su koristili niz statističkih modela kako bi uporedili ekonomske posledice rata sa nedavnom pandemijom COVID-19 i ne tako dalekom globalnom finansijskom krizom (GFC) iz 2008. Dok postojeći dokazi ocrtavaju uticaj sankcija, koji se razlikuju u različitim zemljama i industrijama, ova nova studija daje širi pogled na stabilnost finansijskog tržišta širom sveta.
Sve u svemu, studija je otkrila da su berze i robe reagovale mnogo brže na rusku invaziju nego COVID-19 ili GFC, kada je došlo do kašnjenja do nedelju dana pre nego što su investitori reagovali. Istraživači kažu da ovo pokazuje da je invazija odmah viđena kao ozbiljna vest na globalnoj finansijskoj sceni.
Međutim, intenzitet tržišnog odgovora na invaziju bio je primetno manji od COVID-19 ili GFC, za šta istraživači veruju da je posledica očekivanja da rat neće dugo trajati. Iskustva nalik na rat iz prošlosti su bila veoma različita – prvenstveno uključujući jednokratne terorističke napade, izvan evropskog kontinenta, bez široko rasprostranjenih sankcija – pa su investitori možda izvukli lažni osećaj sigurnosti upoređujući ove događaje sa rusko-ukrajinskim ratom.
Kratkoročno, istraživači očekuju da će rat ograničiti ekonomski rast i povećati inflaciju. Predviđeno je da će rast BDP-a u 2023. usporiti na 2,25% širom sveta, na 0,5% u SAD i na 0,25% u evrozoni – znatno ispod predratnih prognoza. Globalni inflatorni pritisak koji je rastao od pandemije COVID-19 takođe je ubrzan uticajem rata na cene energije i hrane.
Dugoročno, istraživači upozoravaju da bi makroekonomski uticaj rata mogao gurnuti globalne ekonomije u recesiju – osim ako se sada ne daju prioriteti pravim političkim odgovorima. Zabrinutost izazvana ratom oko energetske sigurnosti i pristupačnosti može nadmašiti nedavni fokus na efikasnost i niskougljenične ‘zelene’ ciljeve, podrivajući klimatske akcije i ugrožavajući ciljeve 2050. godine. Rastuće cene hrane, manjak proizvodnje i poremećaji u trgovini takođe predstavljaju velike rizike za međunarodno društvo.
Autor istraživanja, profesor finansija na Univerzitetu Kraljice Marije u Londonu, rekao je: „Naša studija pokazuje potrebu za snažnijim vezama između međunarodnih odnosa i finansija. Finansijska tržišta nisu očekivala rusku invaziju na Ukrajinu, niti su očekivala da se rat produži, sa toliko dalekosežnim posledicama da se čak i godinu dana kasnije još uvek odvijaju“.
„Istraživanje je u toku dok se rat nastavlja, ali ovo bi se moglo pokazati najvećim udarom po globalnu ekonomiju od finansijske krize 2008. godine, čak i premašivši uticaj pandemije COVID-19. Ostaje da se vidi koji će korektivni koraci biti preduzeti za rešavanje globalna recesija“.
Nalazi su objavljeni u časopisu International Review of Financial Analisis.
