Profesor zdravstvenih nauka na Univerzitetu Simon Frejzer, Skot Lir, kaže da su oni koji će najverovatnije hodati više od 150 minuta nedeljno radi putovanja na posao ili u slobodno vreme izjavili da njihova naselja imaju poželjnije karakteristike. Verovatnoća vožnje bicikla i pešačenja bila je povezana sa raznovrsnošću korišćenja zemljišta (udobnosti kao što su prodavnice ili parkovi u krugu od 20 minuta hoda), uličnom povezanošću (broj trosmernih i četvorosmernih raskrsnica) i bezbednošću od kriminala.
„Vožnja bicikla i hodanje su dva odlična načina da se vežbe utkaju u svakodnevni život i da se ispune oni fitnes ciljevi navedeni u mnogim novogodišnjim rezolucijama“, kaže Lir, koji je bio deo međunarodnog tima čije je istraživanje, objavljeno u Cities-u, obuhvatilo 21 zemlju. „Pokušali smo da razumemo kako faktori u izgrađenom okruženju mogu ili da promovišu ili obeshrabre osobu da se bavi ovim oblicima fizičke aktivnosti.
Učesnici studije su bili između 35 i 70 godina koji su živeli u više od 350 urbanih zajednica iz zemalja sa niskim, srednjim i visokim prihodima prema klasifikaciji Svetske banke.
„Nivoi fizičke neaktivnosti rastu na globalnom nivou, a u zemljama sa visokim prihodima kao što je Kanada, preko 70 odsto odraslih je fizički neaktivno“, kaže Lir. „Jedna od četiri odrasle osobe ne ispunjava globalno preporučeni nivo aktivnosti od najmanje 150 minuta nedeljno aerobne fizičke aktivnosti umerenog intenziteta i ovaj trend ima negativne posledice po naše zdravlje.
Proučavane su četiri zemlje sa visokim prihodima — Kanada, Saudijska Arabija, Švedska i Ujedinjeni Arapski Emirati — dok su četiri zemlje sa niskim prihodima uključivale Bangladeš, Pakistan, Tanzaniju i Zimbabve. Postojalo je i pet zemalja sa nižim srednjim prihodima — Kina, Kolumbija, Iran, Palestina, Kirgistan — i osam zemalja sa višim srednjim dohotkom: Argentina, Brazil, Čile, Kazahstan, Malezija, Rusija, Južna Afrika i Turska.
Tim je primetio veću verovatnoću vožnje biciklom sa visokim nivoom mešavine korišćenja zemljišta i estetike.
Istraživači sugerišu da bi buduće studije trebalo dalje da ispitaju lokalne kontekstualne faktore koji mogu da modifikuju kako je izgrađeno okruženje povezano sa ponašanjem hodanja i vožnje bicikla.
