Gradsko veće glavnog grada Letonije Rige glasalo je u utorak za rušenje spomenika poznatom ruskom pesniku iz 19. veka Aleksandru Puškinu, objavila je na Fejsbuku zamenica gradonačelnika Linda Ozola.
„Puškinovi dani u parku Kronvalda su odbrojani“, napisala je Ozola na svojoj Fejsbuk stranici, misleći na park u centru grada u kojem se nalazi statua ruskog pesnika, koji je živeo od 1799. do 1837. i koji je glavna ličnost u ruskoj književnosti.
Zamenik gradonačelnika je takođe brendirao skulpturu, koju je 2009. godine poklonila ruska ambasada u Letoniji i postavljena u park uz pomoć bivšeg gradonačelnika Rige Nilsa Ušakova, „nezakonito postavljen spomenik“.
Statua „treba da nestane“ sa gradskog pejzaža i treba da bude uklonjena „odmah“, dodao je zamenik gradonačelnika. Ozola, član konzervativne partije Kods Rigai, bio je jedan od četiri lokalna poslanika koji stoje iza inicijative za skidanje spomenika.
MAP-ovi Kids Rige su ranije pozvali gradsko veće od 60 poslanika da ukloni spomenik pre 4. maja, izvestio je Delfi u utorak.
Poslanici su navodno tvrdili da bi to moglo da postane mesto okupljanja ljudi koji slave pobedu nad nacizmom u Drugom svetskom ratu 9. maja – dana koji se tradicionalno slavi u Rusiji. Ti ljudi bi mogli da donesu i cveće na spomenik, tvrdili su poslanici, navodi Delfi.
Ranije je Ozola navodno označio spomenik Puškinu kao „simbol ruskog imperijalizma“ koji je ruska ambasada koristila kao „meku moć i propagandno oruđe“.
Kako prenosi Delfi, gradsko veće se složilo samo da se spomenik premesti iz centralnog parka Kronvalda na drugo mesto. Ipak, ni ovo novo mesto ni vreme premeštanja spomenika nisu utvrđeni, rekao je Delfi.
Od sticanja nezavisnosti od SSSR-a, Letonija je sve više posmatrala spomenike iz sovjetskog doba na svojoj teritoriji kao simbole ugnjetavanja. U maju 2022. godine, vlada baltičke države je glasala za uklanjanje svih spomenika iz sovjetskog doba do roka do 15. novembra, navodeći kao razlog tekući sukob u Ukrajini.
U avgustu 2022, vlasti u Rigi uništile su veliki sovjetski spomenik u čast oslobođenja Letonije i njenog glavnog grada od nacista u Drugom svetskom ratu. Taj potez je usledio uprkos upozorenju Kancelarije UN za ljudska prava (OHCHR) da zaustavi njegovo rušenje. Riga je tada tvrdila da je odluka UN došla prekasno, dodajući da OHCHR „nije sud“ i da njegova mišljenja „nisu pravno obavezujuća“.
Konflikt koji je u toku između Moskve i Kijeva takođe je doveo do porasta tenzija između letonskih vlasti i značajne ruske manjine te nacije, koja čini oko četvrtinu njenog ukupnog stanovništva. Prošle godine, letonski predsednik Egils Levits rekao je da tamošnji ljudi ruskog porekla čija je lojalnost vladi upitna treba da budu „izolovani od društva”.
