U pozadini nekih 50 godina zakonskih zabrana, poslednjih decenija raste interesovanje i aktivnosti oko psihodelika. Od novih kliničkih istraživanja psihodeličnog lečenja mentalnih poremećaja i zakonskih promena koje liberalizuju pristup sve većoj ličnoj upotrebi i pojave psihodeličnih startapova i nevladinih organizacija, živimo u eri psihodelične renesanse.
Istraživač Centra za populacione studije Danijel Kruger sa Instituta za društvena istraživanja Univerziteta u Mičigenu uvideo je potrebu da se ispita ponašanje ljudi u potrazi za informacijama ljudi koji koriste psihodelike kako bi informisali o obrazovnim programima i programima smanjenja štete koji se bave zakonitom i nedozvoljenom upotrebom.
U novoj studiji koja je upravo objavljena u Journal of Psichoactive Drugs, Kruger i kolege su prvi koji su sistematski ispitali izvore informacija koje koriste ljudi koji koriste psihodelike u svom prirodnom okruženju i stepen do kojeg im se veruje.
Iako su zvanični medicinski saveti o upotrebi psihodelika retki, znamo da ljudi koji koriste psihodelike obično učestvuju u značajnom prikupljanju informacija, stvaranju i deljenju, rekao je Kruger. Iako je analogno prikupljanju zdravstvenih informacija u drugim kontekstima, postoje pravne, moralne i medicinske dinamike u domenu psihodelika koje ga čine jedinstvenim. Klasifikacija psihodelika kao ilegalnih droga sa Priloga I možda je doprinela teranju ljudi prema podzemnim okruženjima radi razmene informacija za smernice i savete za smanjenje štete, kažu istraživači.
Kroz veliku, anonimnu, onlajn anketu (N=1221), istraživači su otkrili da korisnici psihodelika konsultuju raznovrstan niz izvora informacija, obično izvan glavnih sistema zdravstvene i medicinske nege. Najčešći izvor informacija učesnika o psihodelicima bila su njihova lična eksperimentisanja i iskustva. Većina je takođe tražila informacije od internet sajtova, prijatelja, internet foruma za diskusije, knjiga i članaka u recenziranim naučnim časopisima. Malo – manje od 5% – tražilo je informacije od svog pružaoca primarne zdravstvene zaštite. Još manje – manje od 2% – prijavilo je da ne traži informacije o psihodelicima.
Ispitanička populacija je prijavila značajno iskustvo sa upotrebom psihodelika, pri čemu je većina (81%) koristila najmanje dva različita psihodelika, a većina (67%) je koristila psihodelike najmanje jednom u 6 meseci u poslednjih 5 godina.
Članci objavljeni u naučnim časopisima, psihodeličnim neprofitnim organizacijama i istraživačima sa koledža ili univerziteta bili su izvori psihodeličnih informacija od najvećeg poverenja. Najmanje se verovalo državnim agencijama i farmaceutskim kompanijama. Malo učesnika je smatralo da popularni mediji tačno navode prednosti i rizike psihodelika, a većina je mislila da popularni mediji nisu uspeli da razlikuju različite vrste psihodelika.
Kruger i kolege su primetili neke razlike u odgovorima mlađih i starijih učesnika. Na primer, stariji učesnici su češće tražili psihodelične informacije od psihodeličkih terapeuta nego mlađi učesnici, i prijavili su veće poverenje u popularne medije i vladine agencije. Među onima koji su konsultovali društvene medije, mlađi učesnici su češće koristili Reddit, dok su stariji učesnici češće koristili Facebook i Slack. Mlađi učesnici su takođe skloniji da misle da popularni mediji potcenjuju rizike psihodelika.
„Korisnici su ranjivi na prirodu psihodeličnog iskustva koja menja um“, rekao je Kruger. „Posedovanje pouzdanih izvora informacija važno je za povećanje verovatnoće bezbedne i odgovorne upotrebe.“
Ova studija može da informiše kreatore politike, službenike javnog zdravlja i kliničare koji rade sa korisnicima psihodelika kako bi se rešio jaz u poverenju i potencijalno premostio psihodelični svet unutar i van institucija.
„Obrazovni napori koji koriste najpouzdanije izvore informacija će verovatno imati najveći uticaj na širenje tačnih informacija o psihodelicima i promovisanje bezbedne i odgovorne upotrebe“, kaže Kruger.
