Urbano stanovništvo Gane se više nego utrostručilo u poslednje tri decenije, sa 4 miliona na skoro 14 miliona ljudi. Konkurencija za zemljište u gradovima je povećana između različitih namena zemljišta. Ovi trendovi su doveli do zadiranja u ekološki osetljiva područja kao što su močvare.
Kumasi, drugi po veličini grad u Gani, ima visok nivo zadiranja i to je dovelo do zagađenja vodenih tijela. Rast stanovništva Kumasija bio je brz zbog njegove centralne i strateške lokacije i funkcije glavnog komercijalnog, tradicionalnog i administrativnog centra. U 2022. godini, stanovništvo Kumasija je bilo 3.630.326 sa stopom rasta od 4,02%. Rast grada vrši pritisak na njegova prirodna dobra.
Kao naučnici urbanog planiranja i hemije, sproveli smo studiju u široj metropoli Kumasi da bismo razumeli obim zadiranja i zagađenja dve reke, Subin i Vivi. Želeli smo da razumemo kako se gradovi mogu razvijati i funkcionisati bez uništavanja prirodnih resursa. Takođe smo želeli da saznamo više o stepenu zagađenja vode, dinamici korišćenja zemljišta i propisima o vodnim resursima, i kako oni utiču na kvalitet vodnih resursa.
Otkrili smo da ljudi grade kuće u neformalnim naseljima duž reka. Tečni i čvrsti otpad se bacao u reke. Ljudi su koristili zemljište na obalama reka za poljoprivredu i industrijske aktivnosti, što je negativno uticalo na kvalitet vode.
Preporučujemo da gradske vlasti bolje prate šta se dešava i da učine više da spreče degradaciju vodnih tela Kumasija.
Otkrili smo da se u široj metropoli Kumasi više zemlje pored reka koristi za industrijske, stambene i komercijalne svrhe nego za zelene površine. Gradske vlasti su bile neefikasne u kontroli razvoja u ovim oblastima uprkos činjenici da smernice za zoniranje u Gani kažu da bi trebalo da postoji tampon od 100 stopa (30 metara) duž vodnih tela.
Vrednosti zemljišta u Kumasiju rastu zbog brzog urbanog rasta, ali vrednosti su niže za močvarna područja. Ova razlika je doprinela da stanovnici grada grade u močvarama. Takođe, intenzivan pritisak urbanizacije na raspoloživo zemljište je rezultirao visokim stepenom zahvatanja močvara. Studija je otkrila da je 35,4% korišćenja zemljišta u tamponima reke Vivi bilo stambeno naselje.
Ovo istraživanje je dalje potvrdilo da su reke Vivi i Subin tokom godina bile jako zagađene fekalnim koliformima. Broj koliforma je pokazatelj moguće fekalne kontaminacije i odražava higijenske standarde.
Prosečna vrednost broja koliforma je premašila granice od 400 ukupnih koliforma/100 ml i 10 fekalnih koliforma/100 ml koje je dozvoljeno standardom Svetske zdravstvene organizacije. Dve reke su izuzetno zagađene fekalnim materijama.
Istraživanje je takođe potvrdilo da su teški metali u vodnim tijelima bili iznad preporučenog standarda SZO od 0,01 mg/litar. Na primer, prosečna koncentracija olova (Pb) zabeležena u rekama Vivi i Subin bila je 0,018–0,031 mg/l i 0,035–0,055, respektivno. Izlaganje olovu je opasno po zdravlje.
Kao rezultat ograničenih ulaganja u kanalizaciona postrojenja, većina neprečišćenih otpadnih voda grada se ispušta u površinske vode. Ovo ima implikacije na kvalitet i održivost ovih vodnih tijela.
Studija je takođe pokazala da neki stanovnici grada odlažu svoj otpad u blizini gradskih močvara. Za vreme jakih kiša otpad se sliva u vodu, što utiče na kvalitet i protok vode.
Nemogućnost gradskih vlasti da sprovode propise i zakone o korišćenju zemljišta omogućila je ljudima da obavljaju poljoprivredne aktivnosti u blizini reka. Upotreba agrohemikalija ugrožava vodena staništa. Hemikalije kao što su pesticidi, herbicidi i đubriva će verovatno prodreti u reke ili će biti isprane u reke. Korišćenje zagađene vode iz reka za navodnjavanje takođe predstavlja pretnju po zdravlje ljudi.
Industrijske aktivnosti duž vodnih tijela uključuju praonice, auto-mehaničke djelatnosti, zavarivanje i preradu drveta. Oni predstavljaju pretnju od hemijskog zagađenja zbog verovatnog prodiranja naftnih derivata u vodu.
Razvoj održivih gradova oslanja se na sposobnost gradskih vlasti da planiraju društveni, ekološki i ekonomski rast. Urbani razvoj može koegzistirati sa prirodnim resursima ako ljudske aktivnosti koje se nalaze u blizini vodnih tijela ne ugrožavaju njihov kvalitet i nastavak postojanja.
Naša studija pokazuje da se Kumasi razvio bez obzira na svoja prirodna dobra. Ovo je pretnja održivosti grada. Gradske vlasti bi trebalo da preduzmu mere za čišćenje vodnih površina i pretvaranje tampon područja u parkove i zelene površine. Ekološki prihvatljiva urbana poljoprivreda se takođe može promovisati duž vodnih tijela.
Aktivnosti kao što je odlaganje tečnog i čvrstog otpada moraju biti zaustavljene. Princip „zagađivač mora da plati“ mora se primeniti na ljude koji krše ekološke propise.
Urbanim centrima u Gani potrebna je politika upravljanja vodnim resursima. Regulatorne institucije kao što su Odeljenje za prostorno uređenje i Agencija za zaštitu životne sredine treba da budu restrukturisane i opremljene da odgovore na nove složene ekološke probleme u gradovima. Treba postojati kontinuirani monitoring životne sredine i propisi se moraju striktno sprovoditi. Model policije reke Temze u Velikoj Britaniji se može usvojiti da bi se obezbedio kontinuirani nadzor vodnih tela. Da bi nadgledali i sprovodili propise o zoniranju, gradske vlasti i kreatori politike moraju ulagati u tehnologije kao što su dronovi.
Smernice za zoniranje i standardi planiranja daju standardne prosečne udaljenosti za tampon zonu od 50–100 stopa od vodnih tela. Preporučujemo da tampon radije bude 100 stopa (30 metara) udaljen od močvare. Močvare su važna usluga ekosistema koju treba zaštititi. Ekološki osetljiva područja koja su 100 stopa udaljena od močvara treba obavezno da se pribave kao prirodna dobra od javnog interesa.
