Francuska je teško pogođena klimatskim promenama, nije spremna za njihove posledice i ne uspeva da u dovoljnoj meri smanji svoje emisije, upozorilo je u sredu nezavisno klimatsko telo.
Rekordna vrućina i izuzetna suša viđene prošle godine imale su „ozbiljne posledice u Francuskoj“ i više su od onoga sa čime se sadašnji sistemi za prevenciju i upravljanje krizama mogu nositi, navodi se u godišnjem izveštaju Francuskog Visokog saveta za klimu (HCC).
Ova zapadnoevropska zemlja zabeležila je temperaturu od 2,9 stepeni Celzijusa iznad proseka 1991-2020, navodi se u izveštaju.
„Zaostajemo“, rekla je za AFP predsednica grupe i klimatolog Korin Le Ker, pozivajući vladu da izađe iz svog reaktivnog režima i smisli preventivnu i „transformativnu“ strategiju prilagođavanja.
Poljoprivreda je teško pogođena, prinosi usjeva su pali za 10-30 posto, dok su uslovi suše značili „praktično nikakvu reprodukciju“ nekih vodozemaca i „nisku ili abnormalnu reprodukciju“ ptica močvarica.
Tenzije oko pijaće vode pogodile su više od 2.000 opština, dok je 8.000 drugih zatražilo priznanje kao „prirodna katastrofa“ zbog suše, koja izaziva pukotine na zgradama kao rezultat skupljanja i bubrenja glinenog zemljišta, navodi se u izveštaju.
U međuvremenu, zdravstveni sistem je zabeležio „2.816 prekomernih smrtnih slučajeva u 2022.“, dodaje HCC.
U izveštaju se takođe navodi da je Francuska bila loše pripremljena za borbu protiv šumskih požara i da je bila primorana da pozove pojačanje iz inostranstva.
A ovi efekti će se samo pojačati kako klimatske promene napreduju.
Prošle nedelje je u izveštaju Svetske meteorološke organizacije i Službe za klimatske promene Kopernik Evropske unije navedeno da je Evropa kontinent koji se najbrže zagreva na svetu, za oko 2,3 stepena Celzijusa toplije prošle godine nego u predindustrijskim vremenima.
Kontinent, koji se zagrevao na dvostruko više od globalnog proseka od 1980-ih, prošle godine je zabeležio najtoplije leto u istoriji, a zemlje uključujući Francusku, Nemačku, Italiju, Portugal, Španiju i Ujedinjeno Kraljevstvo doživele su najtopliju godinu u istoriji.
Francuska se obavezala da će smanjiti svoje emisije za 40 odsto do 2030. godine, u poređenju sa nivoima iz 1990. godine.
Ovaj cilj treba ojačati kako bi se uzeli u obzir novi evropski ciljevi od 55 odsto, rekao je Le Kuere.
HCC poziva na „dalekosežnu ekonomsku politiku“ koja zahteva javno i privatno finansiranje od „reda od 30 milijardi evra godišnje od sada do 2030. godine“ za dekarbonizaciju privrede, dajući prioritet transportu, sektoru sa najvećim emisijama.
„To znači da se moraju ukinuti sve poreske rupe koje finansiraju fosilna goriva, uz fiksni raspored“, rekao je predsednik HCC.
