Francuska vlada saopštila je u petak da će 200 miliona evra biti izdvojeno za finansiranje uništavanja viška proizvodnje vina u pokušaju da se podrže proizvođači koji se bore i da se povećaju cene.
Nekoliko velikih regiona za proizvodnju vina u Francuskoj, posebno čuvena oblast Bordoa, muče se zbog koktela problema usled promena u potrošačkim navikama, krize troškova života i posledica COVID-19.
Pad potražnje za vinom doveo je do prekomerne proizvodnje, oštrog pada cena i velikih finansijskih poteškoća za do jednog od tri proizvođača vina u regionu Bordoa, prema lokalnom udruženju farmera.
Početni fond Evropske unije od 160 miliona evra za uništavanje vina francuska vlada je dopunila na 200 miliona evra, rekao je ministar poljoprivrede Mark Fesno novinarima na konferenciji za novinare u petak.
Novac je bio „usmeren na zaustavljanje kolapsa cena i kako bi vinari ponovo mogli da pronađu izvore prihoda“, ali je naglasio da industrija treba „da gleda u budućnost, razmišlja o promenama potrošača… i prilagođava se“.
Jugozapadni region Langedoka, najveća vinska oblast u zemlji poznat po svojim punim crvenim, takođe je teško pogođen padom potražnje za vinom.
Alkohol iz uništenog vina može se prodati kompanijama za upotrebu u neprehrambenim proizvodima kao što su sredstva za dezinfekciju ruku, proizvodi za čišćenje ili parfemi.
„Proizvodimo previše, a prodajna cena je ispod proizvodne, tako da gubimo novac“, rekao je za AFP ranije ovog meseca Žan-Filip Granije iz udruženja proizvođača vina iz Langedoka.
Ministarstvo poljoprivrede je takođe u junu najavilo 57 miliona evra za finansiranje podizanja oko 9.500 hektara vinove loze u regionu Bordoa, dok su druga javna sredstva dostupna za podsticanje vinogradara da pređu na druge proizvode, poput maslina.
Evropa je poslednji put pretrpela takozvano „vinsko jezero“ sredinom 2000-ih, što je primoralo Evropsku uniju da reformiše svoju poljoprivrednu politiku kako bi smanjila ogromnu prekomernu proizvodnju vina koja je bila stimulisana sopstvenim subvencijama.
27-člani blok i dalje troši 1,06 milijardi evra godišnje na sektor, prema podacima EU.
Kao i dugoročni trend prelaska potrošača na pivo i druge alkohole, industrija je bila teško pogođena krizom COVID-19 koja je zatvorila restorane i barove širom sveta, što je dovelo do oštrog pada prodaje.
Nedavna poskupljenja hrane i goriva, povezana sa rastućim globalnim cenama energenata i invazijom na Ukrajinu, takođe su dovela do toga da kupci smanjuju potrošnju na nebitna dobra kao što je vino.
Odobravajući hitnu pomoć ovom sektoru u junu, Evropska komisija je saopštila da se procenjuje da je potrošnja vina za tekuću godinu pala za 7 odsto u Italiji, 10 odsto u Španiji, 15 odsto u Francuskoj, 22 odsto u Nemačkoj i 34 odsto u Portugalu.
Proizvodnja vina u bloku, najvećoj svetskoj oblasti za proizvodnju vina, porasla je za 4,0 odsto.
Komisija je saopštila da su najviše pogođeni vinogradi koji proizvode crvena i roze vina iz određenih regiona Francuske, Španije i Portugala.
