Za Džoša Hjuz-Dejvisa, najbolja stvar u vezi njegovog posla u baru u priobalnom gradu Brajtonu je besplatan obrok u svakoj smeni.
Za njegovog menadžera, Barrie Chapmana, prekovremeni rad koji sada dobija je ogroman podsticaj koji se nekada nije čuo u sektoru ugostiteljstva. Njihov regionalni menadžer Džen Iton sa užasom se osvrće na 14-časovne smene koje je nekada radila u kazinu u štiklama bez pauze.
Kao i hiljade drugih u manje plaćenim sektorima britanske privrede, sva trojica su imala koristi od postepenog poboljšanja uslova zapošljavanja otkako su globalna pandemija i Bregzit primorali kompanije da više rade na pronalaženju osoblja na skučenom tržištu rada.
Promena je usledila posle višegodišnjih upozorenja sindikata i predizbornih grupa da je odnos snaga u Britaniji previše skrenuo prema poslodavcima, ostavljajući mnogo slabije plaćenog osoblja da radi nepredvidive sate sa lošim beneficijama i malo zaštite.
Nik Kolins, izvršni direktor kompanije Loungers (LGRS.L) koja zapošljava Eaton, Chapman i Hughes-Davies među 8.000 zaposlenih u restoranima i barovima širom Britanije, rekao je da su očekivanja zaposlenih porasla.
„I s pravom. Kombinacija Bregzita i COVID-a je transformisala tržište“, rekao je on za Rojters.
Razgovori sa 18 šefova kompanija, HR menadžerima, sindikatom, ekonomistima, grupama za zapošljavanje i radnicima sugerišu da veliki poslodavci u ugostiteljstvu, maloprodaji, logistici i bezbednosti nude veću fleksibilnost u pogledu radnog vremena ljudi, bolju finansijsku podršku za bolovanje ili privatnu zdravstvenu zaštitu i druge pogodnosti.
Od pandemije, američki gigant Amazon UK (AMZN.O) pridružio se prodavcima Tesco (TSCO.L) i Marks & Spencer (MKS.L), kao i logističkoj grupi KSPO (KSPO.N) i bezbednosnoj kompaniji G4S, u ponudi fleksibilni ugovori o radu.
Globalna kompanija za zapošljavanje Indeed rekla je za Rojters da je postojano povećanje procenta oglasa koji nude plaćeno bolovanje u poslednjih 18 meseci, uključujući ugostiteljstvo i druge manje plaćene sektore kao što je zdravstvo.
Tesco, najveći britanski poslodavac u privatnom sektoru, sada svojim 310.000 zaposlenih obezbeđuje privatnog porodičnog lekara na mreži.
A podaci Kancelarije za nacionalnu statistiku (ONS) pokazuju da je procenat ljudi koji kažu da su zadovoljni svojim radnim vremenom na najvišem nivou u poslednjih godinu dana od 2007.
Iako ovi potezi mogu povećati troškove i složenost za poslodavce, bivši finansijski direktor kompanije FTSE 100 rekao je da preduzeća nemaju izbora jer je zadržavanje osoblja postalo tako vruća tema kada je radnike bilo teško pronaći.
Izvršni direktor koji sedi u odborima drugih kompanija rekao je da očekuje da će upotreba automatizacije i potraga za efikasnošću rasti kako troškovi zapošljavanja rastu. Zamolio je da ne bude imenovan jer nije ovlašćen da o tome javno raspravlja.
Britansko tržište rada počelo je da se zaoštrava 2021. godine pošto su stariji ljudi otišli u prevremenu penziju tokom globalne pandemije, Evropljani su se vratili kući nakon što je Britanija napustila EU, a sve veći broj ljudi je bio previše bolestan da bi mogao da radi.
Sa nešto manje od milion otvorenih radnih mesta, to je bio jedan od faktora iza tvrdoglavo visoke britanske stope inflacije. U oktobru je dostigao 11,1%, pre nego što je u avgustu pao na 6,7%, što je i dalje jedno od najviših u bilo kojoj velikoj ekonomiji.
To je primoralo velike poslodavce kao što su supermarketi, logističke grupe i veliki lanci kafe i hrane da povećaju plate u više navrata u poslednjih 18 meseci, pa čak i pribegnu davanju kontra ponuda kako bi sprečili osoblje da ode negde drugde.
Redovna plata, isključujući bonuse, bila je 7,8% veća u tri meseca do jula nego godinu dana ranije – što je zajednički najbrži rast od početka uporedivih podataka 2001. godine.
Loungers je rekao da iako su njeni ukupni troškovi plata porasli, profit je nastavio da raste, a lojalnost osoblja porasla.
U „Alcampo Lounge“ mestu u Brajtonu, osoblje može da dobije besplatan obrok po smeni, fleksibilno radno vreme, bonuse i prekovremeni rad za zaposlene na platu. Takođe imaju slobodne vikende i izbegavaju da rade do kasno, a zatim otvore rano.
Iako se brzo rastuća kompanija oduvek ponosila time što je nudila natprosečne plate i pristojne uslove, neke od tih promena su usledile od pandemije.
„Postojao je trend u gostoprimstvu da se osoblje naporno radi, da se prema njima ne postupa dobro, jer je uvek bila druga osoba koja bi ušla“, rekao je glavni kuvar Kris Lojd-Rodžers.
„To se menja zbog načina na koji je svet trenutno“, rekao je on, misleći na mnoge istočne Evropljane koji su radili u kuhinjama, ali su napustili Britaniju nakon Bregzita i pandemije.
Toni Vilson, direktor Instituta za studije zapošljavanja (IES), rekao je da su kompanije pokušavale da obezbede fleksibilnost i zadovoljstvo poslom kako bi privukle nazad one koji su napustili radnu snagu.
Dok je Britanija imala jednu od najviših minimalnih plata na svetu u poređenju sa prosečnim platama čak i pre trenutne nestašice radne snage, u velikoj meri je zaostajala u oblasti minimalnih beneficija zaposlenih, prema Organizaciji za ekonomsku saradnju i razvoj.
„Zato ljudi napuštaju posao i to je ono što ljude vraća“, rekao je Vilson.
Internet stranica za zapošljavanje Indeed je saopštila da je njena redovna anketa među onima koji traže posao pokazala da su najcenjenije beneficije fleksibilan rad i bolovanje.
Prodavac M&S, koji obezbeđuje obroke za radnike u skladištu i poklon kartice za Božić, rekao je da je više žena otišlo na rukovodeće uloge u prodavnicama nakon što su dozvolile menadžerima maloprodaje da dele poslove ili da rade četvorodnevnu skraćenu nedelju.
„Pandemija je svakako ubrzala naš fokus na to da fleksibilnost funkcioniše za naše menadžere prodavnica“, rekla je direktorka ljudskih resursa Sara Findlater.
Fiona Volters, šef britanske grupe za bezbednost i spoljne poslove G4S, rekla je da je dozvoljavanje osoblju, uključujući zatvorske čuvare da rade kraće smene ili podeljene smene, povećalo složenost i troškove upravljanja radnom snagom.
Ali rekla je da je to pomoglo da se angažuje više žena i da je takođe došlo do malog pada u stopi odlaska osoblja.
U proteklih godinu dana broj radno sposobnih ljudi koji kažu da nisu zaposleni jer brinu o porodici ili kući – grupa koja je 85 odsto ženskog pola – opao je za 167.000, odnosno 10 odsto, prema statistici ONS-a. .
Međutim, istraživački centar Resolution Foundation kaže da uprkos nedavnim smjenama i dalje postoji velika podjela između bolovanja i porodiljskog odsustva koje radnici mogu dobiti u zavisnosti od toga da li rade na dobro plaćenim ili slabo plaćenim poslovima.
Podaci Indeeda za poslednjih 18 meseci pokazali su da je samo 8,9% oglasa za posao u ugostiteljstvu i turizmu nudilo plaćeno bolovanje, iako je to i dalje bio snažan skok sa 4,5% kada su prvi put počeli da gledaju na trend u martu 2022.
Tržište rada, međutim, pokazuje jasne znake hlađenja kako se privreda usporava, što postavlja pitanje da li će poslodavci zadržati novi pristup zapošljavanju i zadržavanju.
Vilson iz IES-a je rekao da bi šefovi trebalo da se naviknu na strože uslove uopšte zbog starenja stanovništva u zemlji i strože kontrole imigracije – a to bi mogla biti loša vest za manje firme koje se bore da se takmiče.
Amit Puntambekar mora da radi 90 sati nedeljno u supermarketu koji vodi u blizini Kembridža – i da se ulaže u pomoć svojim ostarelim roditeljima – jer ne može da dostigne platu i beneficije koje nude veliki lanci supermarketa da privuče dovoljno osoblja, uprkos tome što plaća više od minimalna zarada.
„Na kraj pameti sam šta da radim“, rekao je Puntambekar.
