Duboko unutar stene u zapadnoj Finskoj, bljeskajuća svetla teške mašinerije bacaju senke u jezive tunele koji vode do grobnice koja mora da ostane nepromenjena milenijumima.
Postoji razlog zašto je katakomba na bujnom ostrvu Olkiluoto zakopana 400 metara ispod zemlje: u njoj će se nalaziti prvo na svetu postrojenje za odlaganje istrošenog nuklearnog goriva.
Projekat, koji ima za cilj da reši prastaru kaljugu šta raditi sa nuklearnim otpadom, privodi se kraju u regionu u kojem se već nalazi najveći nuklearni reaktor u Evropi.
Skladište Onkalo je dizajnirano da smesti ukupno 6.500 metričkih tona uranijuma, pokrivajući istrošeno gorivo proizvedeno u pet finskih nuklearnih reaktora tokom svog životnog veka.
Nuklearna energija sa niskim sadržajem ugljenika hvaljena je kao klimatski prihvatljiv izvor energije dok se svet bori da se bori protiv globalnog zagrevanja.
Ekolozi, međutim, brinu za njihovu bezbednost i upozoravaju da odlaganje radioaktivnog otpada nosi ogromne rizike.
Iz reaktora širom sveta do sada je ispušteno oko 400.000 tona istrošenog goriva, procenjuje Svetska nuklearna asocijacija, od čega je većina uskladištena u privremenim skladištima u blizini elektrana.
Ali problem dugotrajnog skladištenja bacio je senku na nuklearne projekte.
Onkalov operater Posiva je svoje rešenje razvio zajedno sa Švedskom kompanijom za upravljanje nuklearnim gorivom i otpadom (SKB).
Plan je da se iskorišćeni uranijum inkapsulira u debele bakarne školjke i da se kanisteri dužine do pet metara zakopaju u stenu, pre nego što se tunel zapečati masivnim, klinastim i čelikom armiranim betonskim čepom.
Izgradnja je počela u Onkalu – finski za „šuplje“ – 2004. godine, a konačna ispitivanja će biti obavljena početkom 2024.
„Kada utvrdimo da smo spremni, možemo da pređemo na stvarnu operativnu fazu sredinom 2020-ih“, rekla je za AFP geolog Johana Hansen, Onkalov koordinator za istraživanje i razvoj.
Ogromna količina vremena potrebnog da se radijacija smanji na bezbedan nivo predstavlja značajne izazove.
Može proći oko 250.000 godina da toksični otpad visokog nivoa dostigne nivo radijacije prirodnog ležišta uranijuma.
Stavljeno u kontekst, Evropa je pre 250.000 godina bila usred ledenog doba i bila je dom neandertalaca i mamuta, dok se Homo sapiens tek nedavno pojavio u Africi.
Drugim rečima, pre nego što otpad više ne predstavlja pretnju po životnu sredinu ili ljude, pejzaž ostrva Olkiluoto se možda dramatično promenio.
Posiva insistira da su njihovi kanisteri dizajnirani da izdrže čak i velike promene koje se dešavaju na Zemlji.
Ali neki stručnjaci su doveli u sumnju finsko-švedski metod odlaganja.
„To nije rešenje, to je smanjenje rizika“, rekao je za AFP Jan Haverkamp, stručnjak za nuklearnu energiju u Grinpisu.
Haverkamp je tvrdio da Posiva „ne pridaje pravu pažnju“ diskursu oko korozije bakarnog kanistera u Švedskoj.
Na primer, istraživači sa Švedskog kraljevskog instituta za tehnologiju (KTH) doveli su u pitanje bezbednost plana ističući veće rizike od korozije bakra nego što je ranije priznato, što bi moglo dovesti do curenja.
„Slučaj da se ne proizvodi više otpada i dalje je jak kao što je bio pre 20 godina“, dodao je on.
Posiva i SKB su opovrgli eksperimentalne studije KTH, a finska uprava za radijacionu i nuklearnu bezbednost je zaključila da planovi ispunjavaju zahteve nuklearne i radijacione bezbednosti.
Alison Mekfarlejn, profesorka na Univerzitetu Britanske Kolumbije, rekla je za AFP da, iako nijedan plan nije „100 odsto bezbedan“, Onkalo je „sigurno rešenje koje je dobilo najviše istraživanja“.
Alternativa bi, dodala je, bila „ostavljanje otpada tamo gde se nalazi iznad zemlje bez plana na neodređeno vreme“.
Ako se nuklearni otpad ostavi iznad zemlje i naše društvo se raspadne, „sigurno će ući u životnu sredinu i uticati na ljude“, objasnila je ona.
Ona veruje da će na razumno odabranoj lokaciji otpad „ostati bezbedan hiljadama i desetinama hiljada godina”.
„Mislim da je to međunarodno dogovoreno rešenje za problem nuklearnog otpada“, rekao je Makfarlejn.
Odabrane su lokacije za potencijalna odlagališta nuklearnog otpada u Švedskoj, Francuskoj i Švajcarskoj, a Kanada je blizu donošenja odluke.
„Sada kada mi vodimo, drugi slede i rade isto“, rekao je Hansen iz Posive.
Ali mnogi projekti su se suočili sa otporom i teško je dogovoriti lokacije, kao što je francuski projekat Cigeo na severoistoku zemlje.
U aprilu je u redovnu proizvodnju krenuo finski nuklearni reaktor nove generacije Olkiluoto 3, najveći u Evropi.
Anketa koju je istog meseca objavila trgovinska asocijacija Finnish Energi pokazala je rekordnu podršku nuklearnoj energiji u Finskoj, sa 68 odsto Finaca za.
Makfarlen je rekao da su „Švedska i Finska pokazale da se tehnički izazovi mogu prevazići“.
„Drugi izazovi na koje se treba pozabaviti su politički.“
