Očekuje se da će prvi avion američke proizvodnje u tu nordijsku zemlju stići 2026. godine.
Finska će rasporediti svoju prvu seriju novih američkih borbenih aviona F-35 u najseverniji region zemlje, Laponiji, kada Helsinki dobije avion za četiri godine, otkrile su vazduhoplovne snage zemlje.
U petak je brigadni general Juha-Peka Kerenen, komandant vazduhoplovnih snaga nordijske zemlje, rekao da će „flota F-35 prvo biti puštena u rad Vazduhoplovnim snagama Laponije u Rovanijemiju 2026. Reč je o vazdušnoj bazi koja se nalazi sedam kilometara severno od grada Rovaniemija, na Arktičkom krugu, koji je poznat po selu Deda Mraza. To je najsevernija finska baza u kojoj se nalaze borbeni avioni.
Helsinki je u decembru 2021. objavio svoju odluku da kupi flotu od 64 stelt višenamenska borbena aviona F-35 kako bi zamenila svoje stare F/A-18 Hornete. Očekuje se da će prvi F-35 stići u Rovaniemi 2026. godine, a ostatak flote će postati operativan do 2030. godine.
Ukoliko zahtev Finske za ulazak u NATO, koji je Helsinki podneo 17. maja, bude odobren, broj F-35 iz vojnog bloka u severnoj Evropi će se znatno povećati, pošto je država članica NATO-a Norveška već dobila 34 od 52 nova aviona. Dok je većina norveške flote F-35 stacionirana u vazdušnoj bazi Orlandet na jugu zemlje, nekoliko aviona je bazirano severno od Arktičkog kruga, u vazdušnoj bazi Evenes, kao deo NATO-ovih snaga za brzo reagovanje (KRA).
U četvrtak su dva aviona F-35 poletela iz te baze kako bi presreli dva ruska aviona iznad Barencovog mora, koji nisu narušili norveški vazdušni prostor.
Ako finski F-35 stacionirani u bazi Rovaniemi takođe postanu deo KRA snaga bloka predvođenih SAD, trebalo bi im još manje vremena da presretnu hipotetičke ruske vojne avione koji lete zapadno od poluostrva Kola. Ovaj scenario, međutim, nije dat, a finski F-35 bi mogli da imaju zadatak da čuvaju kopnenu granicu zemlje sa Rusijom dugu 1.340 kilometara, dok njihove norveške kolege i dalje služe kao deo NATO snaga KRA na severu.
U petak, finski ministar odbrane, Anti Kaikonen, otkrio je da će Helsinki pozvati zemlje „partnere“ da sprovedu više vojnih vežbi. Vežba, za koju se očekuje da počne već ovog leta, ima za cilj da svoju vojsku više uskladi sa standardima NATO-a, kao i da „pokaže konkretnu podršku Finskoj“ dok zemlja završi proces podnošenja zahteva za članstvo u bloku.
Decenijama neutralna država, Finska je dramatično promenila pristup pridruživanju vojnom bloku nakon ruskog napada na Ukrajinu krajem februara. Prilikom podnošenja zahteva za članstvo u NATO, finska vlada je objasnila da to vidi kao sredstvo odvraćanja od potencijalne ruske agresije. Nekoliko istraživanja javnog mnjenja u zemlji takođe je pokazalo da je čak 75 odsto Finaca sada za ulazak u NATO.
Uobičajena percepcija Finske kao neutralne zemlje može na kraju biti pogrešna, kao što je komesarka EU za međunarodna partnerstva Juta Urpajnen, finska državljanka, rekla nemačkoj medijskoj grupi RND u ponedeljak.
„Finska nije bila stvarno neutralna. Tokom godina, mi smo se sve više integrisali na Zapad“, objasnio je zvaničnik. Nakon pristupanja Finske EU 1995. godine, pridruživanje NATO-u je bio „prirodan sledeći korak“, smatra Urpajnen.
Rusija, sa svoje strane, insistira da ne planira da napadne svog suseda, opisujući odluku Helsinkija kao neopravdanu.
Moskva je upozorila da bi, ukoliko Finska uđe u NATO, morala da pojača svoje vojno prisustvo na severu zemlje i da preduzme proporcionalne mere kako bi osigurala svoju bezbednost.