Svake godine stotine planinara kampuju na Južnom kolonu na južnoj strani Mont Everesta u pripremi za pokušaj da dostignu krov sveta.
Iako ovi tragači za avanturom možda nose kući zaslužena prava na hvalisanje, nova studija pokazuje da za sobom možda ostavljaju i neke uporne mikrobe za koje se čini da su sposobni da se spuste u bunker kako bi preživeli na ledenim, pustim izdancima.
Uprkos ekstremnim uslovima na Everestu, istraživači su uspeli da uzgajaju bakterije i gljive izolovane iz planinskih sedimenata. Ovi organizmi, koji su većinom u stanju mirovanja, možda su bili preneti sa manje ekstremnog terena na bezsnežni pad Južnog kolona vetrom ili ljudima.
Ova studija otkriva uticaj turista na najviši vrh sveta i može da rasvetli granice života na Zemlji i potencijal za život na drugim svetovima.
Smešten u lancu Mahalangur Himal na Himalajima, Mount Everest (Sagarmatha na nepalskom ili Chomolungma na tibetanskom) je viši od bilo koje druge kopnene površine na Zemlji, dostižući vrhunac na 8.849 metara iznad nivoa mora.
Okruženje na velikim visinama Everesta je među najekstremnijim na Zemlji. South Col, gde je istraživački tim predvođen mikrobnim ekologom Nikolasom Dragoneom sa Univerziteta Kolorado Boulder (CU Boulder) prikupljao uzorke tla, nalazi se na oko 7.900 stopa iznad nivoa mora.
Stoga su istraživači bili iznenađeni kada su otkrili da su čak i mikrobi koji su se prilagodili toploj i vlažnoj udobnosti naših nosova i grla, kao što su stafilokoki i streptokoki, bili u stanju da miruju i prežive oštre, hladne i suve uslove.
„Postoji ljudski potpis zamrznut u mikrobiomu Everesta, čak i na toj nadmorskoj visini“, kaže stariji autor Steven Schmidt, mikrobni ekolog u CU Boulderu.
„Ako bi neko čak ispuhao nos ili zakašljao, to bi se moglo pojaviti.
Pored tradicionalnih tehnika kultivisanja koje uključuju rast bakterija na pločama sa agarom bogatim hranljivim materijama, tim je sekvencirao isečke genetskog materijala u zemljištu kako bi identifikovao specifične mikrobe. Navodno je to najveća nadmorska visina na kojoj su takvi uzorci ikada ispitani na ovaj način.
Članovi tima su prethodno pregledali uzorke tla sa mesta poput Anda, Himalaja i Antarktika, ali kažu da je ovo prvi put da su uzorci uzeti na ovoj nadmorskoj visini pokazali definitivne dokaze o mikroorganizmima koji su povezani sa ljudima.
Veće koncentracije ultraljubičastog svetla, niže temperature i nedostatak vode doprinose smrti mikroba na velikoj nadmorskoj visini, tako da samo najsnažniji organizmi mogu da prođu kroz tako neprijateljsku klimu kao što je ova.
Bakterije Staphilococcus i Streptococcus se često nalaze u zemljištu, ali genetske sekvence identifikovane u ovoj studiji bile su identične onima kod uobičajenih vrsta koje obično kolonizuju našu kožu i usta.
Štaviše, uzorci su uzeti oko 170 metara od mesta gde su šmrkavi, šmrkljavi, kijajući ljudi obično postavljali kamp pre nego što su prihvatili izazov na vrhu.
„Predviđamo da ćemo, ako uzmemo uzorke u područjima na planini koja se više koriste ljudima, naći još više mikrobnih dokaza o ljudskom uticaju na životnu sredinu“, piše tim u svom radu.
Većina mikroba, poput onih koje ljudi nose na velike nadmorske visine, miruju ili umiru kada su izloženi ovim ekstremnim uslovima, ali neki organizmi mogu da rastu tokom kratkih perioda dostupnosti vode na velikim nadmorskim visinama, prema prethodnim istraživanjima.
Pošto se temperature vazduha u Južnom Colu retko podižu iznad -10 °C (14 °F), nije poznato da li oskudna voda iz leda koji se topi može da podrži rast mikroba, a nije jednostavan podvig testirati rast mikroba na tako ekstremnim mestima.
Dakle, tlo na Južnom Colu i drugim visokim nadmorskim visinama može samo da sakuplja i zamrzava organizme koje su tamo uneli vazduh ili ljudi. Bolji uslovi u laboratoriji su možda ono što im je pomoglo da rastu.
Međutim, temperature vazduha u regionu Mont Everesta rastu za približno 0,33 °C po deceniji, a u julu 2022. godine Južni Col je zabeležio rekordnih -1,4 °C. Ovaj trend zagrevanja mogao bi dovesti do toga da organizmi koji su trenutno neaktivni postanu aktivni u budućnosti.
Autori kažu da bi nedavno postavljena meteorološka stanica u Južnom Colu mogla dati više informacija kako vreme odmiče i više zapažanja.
Za sada, istraživači ne misle da će ovaj mali dodatak ljudskih klica na Everest imati veliki uticaj na životnu sredinu. Bez obzira na to, ovaj rad ima implikacije za potragu za vanzemaljskim životom, na primer, u slučaju da ljudi na kraju stignu do Marsa.
„Možda bismo pronašli život na drugim planetama i hladnim mesecima“, kaže Šmit.
„Moraćemo da pazimo da ih ne kontaminiramo svojima.“
