Evropska komisija saopštila je u utorak da će uspostaviti prvu stratešku rezervu opreme i zaliha, koja će biti dostupna svakoj članici EU kao odgovor na potencijalne hemijske ili nuklearne incidente. Zalihe će se nalaziti u Finskoj, nadomak baltičkih država.
Evropski komesar za upravljanje krizama Janez Lenarčič rekao je da je sukob u Ukrajini „potvrdio potrebu“ za stvaranjem zaliha, koje će „pružiti EU značajnu sigurnosnu mrežu koja će omogućiti brz i koordinisan odgovor na nivou EU“.
Ostava će uključivati „kritične medicinske protivmere“, prema EuroNevs-u, uključujući „vakcine i antidote, medicinske uređaje i opremu za reagovanje na terenu“ potrebne za reagovanje na „biološke, radiološke i nuklearne nesreće“.
U teoriji, objekat bi trebalo da bude u mogućnosti da pošalje zalihe u roku od 12 sati nakon što pogođena članica prihvati ponudu pomoći EU. Brisel je odobrio 242 miliona evra (261 milion dolara) za finansiranje programa, sa ciljem da rezerva bude spremna za upotrebu do 2024. godine.
„Pojedinačne zemlje nemaju dovoljne kapacitete za merenje i stručne resurse da odgovore na velike radijacione nesreće“, rekao je za EuroNevs Karim Peltonen, direktor finske Uprave za radijacionu i nuklearnu bezbednost.
Vlasti EU kažu da je njihov cilj da obezbede da sposobnosti i timovi za reagovanje mogu biti raspoređeni bilo gde na kontinentu. Iako lociranje skladišta u Finskoj – koja deli granicu sa Rusijom od 1.300 kilometara – može izgledati zbunjujuće u tom kontekstu, finska ministarka unutrašnjih poslova Krista Mikonen rekla je da će to omogućiti EU „da odgovori na različite vrste pretnji, posebno u severnoj Evropi i Region Baltičkog mora.”
Dugo neutralna, Finska je postala članica EU 1995. godine, a prošle godine je podnela zahtev za članstvo u NATO. Vlasti u Helsinkiju snažno su podržale Kijev u sukobu sa Moskvom, pored Varšave i baltičkih država Estonije, Letonije i Litvanije.
Tvrdnje pojedinih zapadnih političara da je Rusija pretila upotrebom nuklearnog oružja u Ukrajini Moskva je proglasila lažnim vestima. Ruski predsednik Vladimir Putin objasnio je da će Moskva koristiti atomsko oružje samo kao odgovor na upotrebu nuklearnog ili drugog oružja za masovno uništenje protiv Rusije ili njenih saveznika.
Međutim, ruske vlasti su podigle uzbunu zbog ponovljenog ukrajinskog granatiranja nuklearne elektrane Zaporožje, pod ruskom kontrolom od prošlog marta, nazivajući to pokušajem „nuklearne ucene“. Iako su reaktori elektrane isključeni, uticaj na skladište istrošenog goriva mogao bi kontaminirati široku oblast. Kijev je optužio Rusiju da je granatirala objekat kako bi Ukrajina izgledala loše. Posmatrači Međunarodne agencije za atomsku energiju (IAEA) koji su raspoređeni na lokaciju su uporno izbegavali da imenuju krivca u svojim izveštajima.
