EU je u utorak najavila korake da podstakne influensere da objavljuju sadržaj koji ima „pozitivan“ uticaj na društvo, jer raste zabrinutost zbog dezinformacija u fragmentiranom informacionom okruženju.
S obzirom da su onlajn kreatori sve više preferirani izvor vesti i mišljenja za mlađu publiku u Evropskoj uniji, Brisel je rekao da im treba pomoći da mudro iskoriste svoju ulogu.
Ministri iz zemalja EU nadležni za kulturu, audiovizuelna i medijska pitanja odobrili su niz koraka kako bi podržali influensere i učinili ih svjesnijim svojih odgovornosti.
Oni su pozvali zemlje članice i Evropsku komisiju da edukuju kreatore sadržaja o zakonima EU koji se primenjuju na njih i „da razumeju potencijalni negativan uticaj deljenja pogrešnih i dezinformacija, govora mržnje na mreži, maltretiranja na Internetu i drugog nezakonitog ili štetnog sadržaja“.
Ministri su takođe rekli da influenseri moraju da budu uključeni u pisanje politika EU koje bi mogle da utiču na njih, „uključujući povećanu upotrebu veštačke inteligencije“.
Pažnja je takođe posvećena „kidfluencerima“—influenserima mlađim od 18 godina—i tome kako njihovi roditelji treba da obezbede da se pridržavaju onlajn zakona.
Dok influenseri neguju onlajn zajednice i pružaju osećaj pripadnosti na internetu, sadržaj koji oni proizvode „može biti potencijalno štetan, kako za mentalno zdravlje pojedinaca tako i na društvenom nivou u oblastima kao što je demokratija“, Savet EU predstavlja zemlje članice navodi se u saopštenju.
Svoju listu preporuka za influensere usvojila je manje od mesec dana pre izbora za EU o kojima će odlučivati sledeći Evropski parlament, a potom posredno i visoke zvaničnike u narednoj Evropskoj komisiji.
U EU raste zabrinutost zbog napora da se manipuliše evropskim javnim mnjenjem putem onlajn platformi.
Ruske kuće za koje se smatra da su propagandna sredstva zabranjena, iako se i dalje mogu naći na internetu, a zvaničnici istražuju navode da je Moskva koristila zakonodavce i pomoćnike EU za širenje dezinformacija.
Evropska komisija je takođe pojačala kontrolu nad onlajn platformama kako bi se uverila da su u skladu sa novim zakonima EU koji suzbijaju ilegalni onlajn sadržaj.
Pokrenuo je istrage protiv Fejsbuka, Instagrama, Iks Elona Maska, TikToka i kineskog trgovca Aliekspresom.
U EU, influenseri — koji često zarađuju novac oglašavanjem, sponzorstvima ili prodajom preko povezanih veza sa maloprodajnim prodajnim mestima — moraju da se pridržavaju zakona o potrošačima i oglašavanju.
Nekoliko zemalja EU otkrilo je da su mnoge propustile.
Francuske vlasti su, na primer, otkrile da se od 2021. godine 60 odsto influensera koji su istraženi nisu pravilno pridržavali, što je rezultiralo novčanim kaznama i, u nekim slučajevima, primoravanjem kreatora da objavljuju priče na Instagramu u kojima navode svoja kršenja.
U Španiji, ministarstvo za pitanja potrošača je prošle godine sprovelo pregled popularnih onlajn platformi i otkrilo da 78 odsto sadržaja sadrži neotkriveno oglašavanje.
