Broj zaklanih ptica ove godine zbog ptičjeg gripa iznosi skoro 5 miliona, što predstavlja značajan pad u odnosu na prošlu godinu kada je Ministarstvo poljoprivrede saopštilo da je zaklano gotovo 58 miliona ptica. Iako je ovogodišnji pad dobra vest za industriju, zabrinutost ostaje jer virus i dalje preživljava, a sezonsko seljenje divljih ptica doprinosi širenju infekcije.
Ptičji grip, koji se pojavio 2022. godine, predstavlja ozbiljan izazov za poljoprivrednike, posebno u regionima poput Minesote, Ajove i Južne Dakote, gde su se pojavili slučajevi na farmama duž migracionih puteva ptica. Iako su naporima farmera smanjeni brojevi obolelih ptica, pojedinih farmi je i dalje bilo potrebno zaklati, uključujući farmu sa 1,2 miliona ptica u Ajovi i farmu sa 940.000 pilića u Minesoti.
Cene jaja, piletine i ćuretine su porasle tokom prethodne dve godine, ali ptičji grip nije jedini faktor. Inflacija, troškovi hrane, goriva i radne snage takođe su doprineli rastu cena. Međutim, trenutni pad slučajeva ptičjeg gripa omogućio je delimičan povratak cena na nivo pre izbijanja epidemije.
Industrija peradi je uložila značajne napore u poboljšanje biološke bezbednosti, ali ptičji grip i dalje predstavlja izazov zbog lakoće širenja i mutacije virusa. Iako su cene nekih proizvoda opale, tržište se i dalje suočava s ekonomskim i logističkim izazovima.
Ukupni troškovi reagovanja na epidemiju, prema podacima USDA, iznose 757 miliona dolara, a većina će biti usmerena ka kompenzaciji poljoprivrednika koji su morali uništiti svoje stada. Iako je epidemija širena u odnosu na prethodne, implementirane lekcije iz 2015. godine doprinose efikasnijem upravljanju situacijom.
Zdravstveni zvaničnici naglašavaju da ptičji grip ne predstavlja ozbiljnu pretnju po zdravlje ljudi, ali ostaje pitanje kako se industrija može zaštititi od daljeg širenja virusa. Vakcine su u razvoju, ali praktična primena i dalje predstavlja izazov, dok farmeri i dalje ulažu napore u očuvanje biološke bezbednosti na farmama.
