Filip Majncer je bio satima vožnje automobilom od najvećih požara koji su besneli u šumama Britanske Kolumbije i Alberte u leto 2021, ali je vazduh još uvek bio gust od dima iz kanadskog pakla.
„Požari nisu bili u susedstvu. Bilo je malo dalje“, rekao je Majncer, specijalista za očuvanje iz grupe za zaštitu životne sredine Alberta Vilderness Association sa sedištem u Kalgariju. „Ali proveli smo ceo mesec pod pokrivačem dima.
Ovakvi požari u severnoameričkim i evroazijskim borealnim šumama stvorili su istorijske količine ugljen-dioksida koji menja klimu 2021. godine, prema novoj studiji objavljenoj u četvrtak u časopisu Science.
Dim od ovih šumskih požara činio je 23% globalnih emisija požara – najveći udeo iz borealnih šuma od 2000. godine, rekli su nalazi predstavljeni na godišnjem sastanku Američkog udruženja za unapređenje nauke. Oni obično čine samo 10% globalnih emisija požara.
To leto je bilo posebno suvo i toplo u Kanadi – čak i u borealnim šumama zemlje, u hladnim ekosistemima gustim ugljenikom na severu. U jednom od njih, pokrajinskom parku Marguerite River Vildland, izgorelo je preko 69.000 hektara (28.000 hektara) šume.
Ali takvi uslovi će postati normalniji kako se klimatske promene menjaju, što će dovesti do intenzivnijih sezona požara koje bi mogle da dovedu do veće emisije ugljenika i da smanje količinu stabala dostupnih za skladištenje ugljenika, rekli su autori studije.
„Ovo zagrevanje koje se gomila u arktičkim i borealnim regionima će se nastaviti“, rekao je Stiv Dejvis, klimatski naučnik sa Univerziteta Kalifornije u Irvajnu. „Dakle, ono zbog čega smo zabrinuti je da to zapravo nije anomalija. To je kao nova normala. I biće mnogo ovih borealnih šuma koje će gorjeti u narednim godinama.“
Mnogo pažnje je posvećeno šumskim požarima u zapadnim Sjedinjenim Državama, tropskim kišnim šumama kao što je Amazon, pa čak i australijski grm. Ali borealne šume su dobile manje pažnje, rekao je Dejvis.
To je zabrinjavajuće, rekao je on, jer postoji mnogo ugljenika uskladištenog u ovim severnim ekosistemima, koji su među najbrže zagrejanim na planeti, prema panelu UN o klimatskim promenama.
Pored ugljen-dioksida koji se dodaje u atmosferu iz samih borealnih šumskih požara, gubitak drveća i zemljišta usled češćih i intenzivnijih šumskih požara može značiti da Zemlja gubi glavni izvor skladištenja ugljenika. Opasnost koju naučnici kažu je da bi borealne šume mogle dalje da emituju više ugljenika nego što apsorbuju.
„Jedan veoma važan, ali komplikovan deo slagalice…. je šta se dešava sa ravnotežom ugljenika u borealnim pejzažima nakon velikih i teških požara“, rekao je Park Vilijams, klimatski hidrolog sa UCLA koji nije bio uključen u studiju.
Jedno pitanje u vezi sa globalnim zagrevanjem, rekao je, jeste da li bi duža sezona rasta stimulisala novi rast u borealnim šumama i povukla ugljenik iz atmosfere ili bi zagrevanje i sagorevanje stvorili nove izvore emisija, kao što je odmrzavanje permafrosta.
„Ne znamo koji će biti kraj te knjige, da li ćemo biti u minusu ili u plusu“, rekao je Dan Tompson, naučnik za istraživanje požara iz Kanadske šumarske službe koji nije bio uključen u studiju. „Malo je neizvesno.“
Studija je pripisala rekord u emisijama borealnih šumskih požara iz 2021. suvim i toplim uslovima u Severnoj Americi i Evroaziji, a ne samo jednom ili drugom.
Da bi došli do svojih nalaza, istraživači su pregledali satelitske podatke od 2000. do 2021. kako bi izmerili koliko je ugljen monoksida stvoreno u svetskim borealnim šumama i otkrili stalan porast u poslednje dve decenije. Zatim su iskoristili količinu ugljen-monoksida, koji je lakše detektovati satelitom nego ugljen-dioksid i koji se stvara zajedno sa njim tokom požara, da bi utvrdili koliko je ugljen-dioksida emitovano.
Koautor studije Dejvis je istakao da sagorevanje fosilnih goriva kao što su nafta, prirodni gas i ugalj i dalje ostaje najveći izvor emisije ugljen-dioksida. Ali on je rekao da, ako borealni šumski požari nastave da postaju sve češći i intenzivniji, veća je verovatnoća da šume ne mogu da sekvestriraju toliko ugljenika koliko su imale istorijski.
„Ako budemo viđali sve više i više ovih požara“, rekao je on, „moglo bi biti da nam sve ove šume više ne pomažu toliko, koliko su novi izvor emisija koji se samo gomilaju na ljudske emisije i stvaraju naš klimatski izazov je još veći.“
