Emisije ugljenika iz amazonske prašume su se udvostručile 2019. i 2020. godine, pošto je pad zaštite životne sredine pod bivšim predsednikom Brazila Žarom Bolsonarom doveo do porasta uništavanja sve krhkije regije, izvestili su u sredu istraživači.
Najveća prašuma na svetu je vitalni tampon protiv klimatskih promena, ali studije pokazuju da je počela da emituje više ugljenika nego što apsorbuje, gurnuta do opasne „prelomne tačke“ krčenjem šuma i požarima – uglavnom za stočarstvo i poljoprivredu.
Koristeći uzorke vazduha sa istraživačkih letova iznad prašume, naučnici su otkrili da su emisije ugljenika u Amazonu porasle sa 240 miliona tona godišnje u proseku od 2010. do 2018. na 440 miliona tona u 2019. i 520 miliona tona u 2020.
Studiju, objavljenu u časopisu Nature, vodili su istraživači iz brazilske nacionalne svemirske agencije INPE, koji su bili među prvima koji su otkrili da je Amazon prešao iz neto apsorbera u neto emiter ugljenika, uprkos stotinama milijardi drveće koje upija ugljenik.
Nova studija je primetila da je krčenje šuma u brazilskoj Amazoniji — oko 60 procenata celokupne prašume, koja obuhvata osam južnoameričkih zemalja — poraslo za 80 procenata u 2019-2020, u poređenju sa prosekom 2010-2018.
Spaljene površine širom sliva Amazona su se u međuvremenu povećale za 14 odsto u 2019. i 42 odsto u 2020, u poređenju sa prosekom iz prethodnih osam godina.
To se poklopilo sa naglim padom zaštite životne sredine u Brazilu pod bivšim predsednikom krajnje desnice Bolsonarom (2019-2022) i kontroverznim bivšim ministrom životne sredine Rikardom Salesom, rekla je vodeći autor studije, Lusijana Gati.
Brazilske agencije za zaštitu životne sredine „prestale su da izdaju kazne, prestale su da stavljaju embargo na zemljište umešano u ekološke zločine, prestale su da spaljuju tešku opremu koja se koristi za uništavanje šume“, rekla je ona za AFP.
„Sve su te mere pale tokom Bolsonarove administracije.
Istraživači su rekli da njihovi rezultati ukazuju na to da je ovo „razbijanje“ ekoloških politika dovelo do povećanog krčenja šuma, požara i degradacije ekosistema, podstičući emisije ugljenika u Amazonu.
Povećanje emisija u odnosu na period od 2010. do 2018. bilo je jednako 83 procenta za 2019. i 117 procenata za 2020. — ili duplo, koristeći prosek za 2019-2020.
Stručnjaci upozoravaju da bi uništenje Amazona moglo gurnuti kišnu šumu do tačke bez povratka, iza koje se veliki delovi suše i pretvaraju u savanu.
Drveće koje odumre oslobodilo bi svoje zalihe ugljenika nazad u atmosferu, sa katastrofalnim posledicama po globalno zagrevanje.
U Brazilu je krčenje šuma do sada izbrisalo oko jedne petine prašume, uglavnom zbog stočarstva.
Brazilski agrobiznis sektor je bio blisko povezan sa Bolsonarom i moćan je igrač u zemlji, najveći svetski izvoznik govedine i soje.
Međutim, snage koje pokreću uništenje Amazona idu daleko izvan Brazila, naglasio je Gati.
„Svet želi jeftinu govedinu, jeftinu soju za stočnu hranu, tako da uništavamo šumu da bismo uzgajali stoku i soju“, rekla je ona.
„To je motor koji ovo pokreće.“
Krčenje šuma u brazilskom Amazonu je smanjeno otkako je veteran levičar Luiz Inasio Lula da Silva nasledio Bolsonara u januaru, obećavajući da se „Brazil vratio“ u borbu protiv klimatskih promena.
Pod Lulom, koji je pobedio Bolsonara na izborima koji izazivaju podele, krčenje šuma u brazilskom Amazonu palo je za 42,5 odsto od januara do jula, u odnosu na isti period prošle godine.
Ali stručnjaci kažu da pravi test za novu administraciju počinje sada, sa početkom sušnijeg vremena u Amazonu – što je tipično vrhunac sezone krčenja šuma.
Vremenski fenomen El Ninjo, koji se ove godine vratio prvi put za sedam godina, takođe stvara toplije i sušnije uslove u regionu, što će verovatno podstaći požar.
