Skoro troje od četiri od nas će se suočiti sa ekstremnim vremenskim promenama u naredne dve decenije, predviđa nova studija.
„U najboljem slučaju, računamo da će brze promene uticati na 1,5 milijardi ljudi“, kaže fizičar Bjorn Samset iz Centra za međunarodno istraživanje klime (CICERO) u Norveškoj.
Ova niža procena bi se postigla samo dramatičnim smanjenjem emisije gasova staklene bašte – nešto što tek treba da se dogodi.
Inače, CICERO-ov naučnik o klimi, Karli Ajls i modeliranje njegovih kolega, otkriva da će, ako nastavimo svojim trenutnim kursom, ove opasne promene pogoditi 70 odsto ljudske populacije na Zemlji.
Njihovo modeliranje takođe sugeriše da je mnogo toga što dolazi već zaključano.
„Jedini način da se izborimo sa ovim jeste da se pripremimo za situaciju sa mnogo većom verovatnoćom ekstremnih događaja bez presedana, već u naredne decenije do dve“, objašnjava Samset.
Već smo doživeli primere ovih ekstrema.
Podaci evropske klimatske službe Kopernik pokazuju da je Zemlja upravo imala najtoplije leto na severnoj hemisferi u istoriji. Prethodni rekord bio je tek prošle godine. Južna hemisfera takođe doživljava rekordno toplu zimu.
Ovo globalno povećanje temperature donelo je sa sobom fatalne požare, poplave, oluje i suše koje desetkuju useve i dovode do sve raširenije gladi, stvarajući povoljne uslove za širenje i više bolesti.
„Poput ljudi koji žive u ratnoj zoni sa stalnim lupanjem bombi i zveckanjem oružja, postajemo gluvi na ono što bi trebalo da budu zvona za uzbunu i sirene za vazdušni napad“, rekla je naučnica Klimatskog istraživačkog centra Vudvel Dženifer Frensis Setu Borenštajnu za Associated. Press, kao odgovor na nove podatke Kopernika.
Modeliranje Ilesa i tima sugeriše da će se dalje ekstremne vremenske promene desiti čak i brže nego što smo videli do sada. Ovo povećava šanse da se opasniji ekstremi u temperaturama, kiši i vetrovima mogu pojaviti uzastopno ili čak istovremeno.
Na primer, povećanje suvih munja u kombinaciji sa većim sušnim uslovima stvara sve češće i intenzivnije šumske požare širom sveta. A 2022. godine, jak toplotni talas u Pakistanu odmah je praćen poplavama bez presedana, koje su pogodile milione ljudi.
„Čini se da je društvo posebno ranjivo na visoke stope promene ekstrema, posebno kada se odjednom povećava više opasnosti“, objašnjava tim u svom radu.
„Toplotni talasi mogu izazvati toplotni stres i prekomernu smrtnost ljudi i stoke, stres za ekosisteme, smanjene poljoprivredne prinose, poteškoće u hlađenju elektrana i poremećaje u transportu.
„Slično tome, ekstremne količine padavina mogu dovesti do poplava i oštećenja naselja, infrastrukture, useva i ekosistema, povećane erozije i smanjenja kvaliteta vode.
Pod našom trenutnom putanjom visokih emisija, posebno tropski i suptropski krajevi, gde većina ljudi zove dom, suočiće se sa najvećim vremenskim ekstremima.
„Fokusiramo se na regionalne promene, zbog njihove povećane važnosti za iskustvo ljudi i ekosistema u poređenju sa globalnim srednjim vrednostima, i identifikujemo regione za koje se predviđa da će doživeti značajne promene u stopama jednog ili više indeksa ekstremnih događaja u narednim decenijama“, kaže Iles .
Sa drastičnim smanjenjem emisija možemo smanjiti neke od ovih uticaja, ali to će izazvati i hitnije probleme u nekim regionima.
„Iako je čišćenje vazduha kritično iz zdravstvenih razloga, zagađenje vazduha je takođe prikrilo neke od efekata globalnog zagrevanja“, objašnjava meteorolog Laura Vilkoks sa Univerziteta Reding u Engleskoj.
„Sada, neophodno čišćenje može se kombinovati sa globalnim zagrevanjem i dovesti do veoma jakih promena u ekstremnim uslovima u narednim decenijama. Brzo čišćenje od zagađenja vazduha, uglavnom iznad Azije, dovodi do ubrzanog porasta toplih ekstrema i utiče na azijske letnji monsuni“.
Ali nereagovanje znači da će ovi pogoršani vremenski ekstremi verovatno uticati na većinu nas u bliskoj budućnosti.
Možete videti vrste klimatskih promena koje se očekuju u vašem domu na interaktivnoj mapi ovde.
„Ovi zaključci naglašavaju potrebu za kontinuiranim ublažavanjem i prilagođavanjem potencijalno neviđenim promenama u narednih 20 godina, čak i po scenariju niske emisije“, pišu Iles i koledži.
