Suspendovan u reliktu drevnog mora ispod južnog Arkanzasa, možda će biti dovoljno litijuma za devet puta veću globalnu potražnju za elementom u automobilskim baterijama 2030.
Istraživački tim nacionalne i državne vlade obučio je model mašinskog učenja za predviđanje i mapiranje koncentracije litijuma slane vode duboko unutar poroznog krečnjačkog vodonosnika ispod južnog Arkanzasa, poznatog kao slanice Smakover formacije.
Model je obučen na postojećim i novim podacima o litijumu iz regiona, uzimajući u obzir poznate varijacije u geologiji, geohemiji i temperaturi.
Rezultati sugerišu da postoji od 5,1 do 19 miliona tona litijuma u salamuri, što bi moglo da čini 35–136 procenata trenutnih procenjenih resursa litijuma u SAD.
A to bi moglo da umanji zavisnost od uvoza litijuma, na šta se nameraju zvaničnici američkog Ministarstva energetike.
Studija takođe ukazuje da su 2022. godine slane vode koje su na površinu iznele industrija nafte, gasa i broma sadržale 5.000 tona rastvorenog litijuma – resurs koji postaje sve kritičniji kako se okrećemo od motora sa unutrašnjim sagorevanjem koji pokreću fosilna goriva, i prema električnim i hibridnim vozilima na baterije.
Litijum je materijal izbora za baterije za električna vozila, a potražnja za njima naglo raste. Prema Međunarodnoj agenciji za energiju (IEA), baterije za električna vozila činile su oko 85 odsto ukupne potražnje za litijumom u 2023. godini, što je povećanje od 30 odsto u odnosu na 2022. godinu.
„Rudarstvo i rafinacija će morati da nastave brzo da rastu kako bi zadovoljili buduću potražnju“, izvještava IEA.
Ali svako pominjanje novog rudarstva i vađenja podzemnih voda može i verovatno bi trebalo da podigne obrvu.
Drugi oblici iskopavanja litijuma uključuju rudnike koji desetkuju sve iznad zemlje, zajedno sa dubljim slojevima, i jezerce za isparavanje – koje proizvode samo male količine litijuma po cenu ogromnih količina vode, zajedno sa oblacima toksične prašine.
U južnom Arkanzasu, s druge strane, industrija broma već koristi proces u kome se slana voda ispumpava iz vodonosnog sloja, brom se ekstrahuje, a zatim se rezultirajuća otpadna voda pumpa nazad.
Litijum je, potencijalno, samo dodatni mineral koji treba spasiti u procesu – a istraživači sumnjaju da to znači da resursi litijuma još nisu iscrpljeni ni postojećim rudarstvom.
Ali ovaj proces ne garantuje nulti uticaj na životnu sredinu; radije, to je velika nepoznata. I mnoge kompanije su u redu za bušenje novih bunara.
Patrick Donnelli, biolog za zaštitu prirode i direktor Velikog basena za Centar za biološku raznovrsnost, rekao je Džeku Trevisu iz Ozarksa at Large:
„Zalažemo se za električna vozila i skladištenje baterija kao deo prelaska sa fosilnih goriva… [ali] mi nekako aktivno tražimo gde je proizvodnja litijuma u Sjedinjenim Državama koja neće štetiti zajednicama i životnoj sredini .“
„Ne postoji takva stvar kao što je besplatan ručak. I postoje uticaji [direktne ekstrakcije litijuma]“, kaže on.
Nema sumnje da će ovo biti težak balans za postizanje, ali ovo novo istraživanje bi se moglo iskoristiti da se to ispravi.
„Litijum je kritičan mineral za energetsku tranziciju, a potencijal za povećanje američke proizvodnje za zamenu uvoza ima implikacije na zapošljavanje, proizvodnju i otpornost lanca snabdevanja“, kaže direktor američkog Geološkog zavoda Dejvid Eplgejt.
„Ova studija ilustruje vrednost nauke u rešavanju ekonomski važnih pitanja.
Ovo istraživanje je objavljeno u časopisu Science Advances.
