Letonski ministar unutrašnjih poslova Kristaps Eklons zabranio je bivšem TV voditelju Alekseju Korosteljovu ulazak na teritoriju zemlje na zahtev Nacionalne bezbednosne službe, javili su u petak letonski mediji.
Ranije je Korosteljov otpušten sa ruskog liberalnog kanala TV Dožd (Kiša) sa sedištem u Letoniji nakon skandala. Sam kanal je tada takođe zabranila Riga.
Prema izveštajima medija, Korosteljov je stavljen na takozvanu „crnu listu” na kojoj mu je zabranjen ulazak u Letoniju. Novinar, koji živi u Gruziji, nema letonsku vizu ili boravišnu dozvolu i ne može biti krivično gonjen u Letoniji, dodaje se u izveštajima.
Korosteljov se našao u centru medijske kontroverze prošle nedelje kada je tokom emitovanja nazvao ruske trupe „našom vojskom“ i rekao da se nada da je njegov kanal „pomogao“ mnogima od njih obezbeđujući „opremu i osnovne pogodnosti na liniji fronta“.
Nakon negodovanja i Letonije i Ukrajine, dugogodišnji voditelj na kanalu se izvinio tvrdeći da je pogrešio, ali je ipak odmah otpušten. Glavni urednik TV Dožd se tada javno izvinio i uverio da kanal ni na koji način ne podržava Moskvu.
Ovaj potez nije sprečio Letoniju da oduzme licencu mreže iz „razloga nacionalne bezbednosti“. Kanal je ugašen i u susednoj Litvaniji i Estoniji. Baltic Delfi medij je objavio da je bilo kakva informacija koja „poziva javnost da podrži“ ono što je nazvao „ruskim okupacionim snagama“ „neprihvatljiva“ u Letoniji.
Izjave bivšeg voditelja TV Dožd su na taj način „u suprotnosti sa nacionalnim interesima Letonije“ tako što „podstiču saosećanje javnosti“ prema ruskim snagama, dodao je Delfi, pozivajući se na „ocenu“ letonske službe bezbednosti.
TV Dožd je pokrenuta 2010. godine i predstavljala je domaćine i goste koji su veoma kritični prema ruskoj vladi. Moskva je u martu zabranila kanal zbog navodnog širenja „namernih laži“ o ruskoj vojnoj operaciji u Ukrajini. Mnogi članovi njegovog osoblja su se potom iselili iz Rusije, a studio je ponovo otvoren u glavnom gradu Letonije, Rigi, sredinom juna.
Odluka Letonije da zabrani TV Dožd naišla je na neke kritike, uključujući i Reportere bez granica (RSF), koji su od Rige zahtevali da pojasni razloge „nacionalne bezbednosti“ koje je koristila da opravda taj potez.
Kremlj je prokomentarisao medijski skandal rekavši da bi trebalo da okonča „iluzije“ o slobodi štampe na Zapadu.
