Održavanje zdravlja u urbanim sredinama, posebno u siromašnijim naseljima, predstavlja značajan izazov. Međutim, jedan jednostavan i efikasan način za poboljšanje zdravlja je sadnja više drveća. Preporuke stručnjaka sugerišu da bi optimalno zdravlje trebalo da uključuje pravilo 3-30-300, koje podrazumeva da svaki pojedinac treba da može da vidi najmanje tri drveta od svoje kuće, da živi u okruženju sa najmanje 30% drveća i da ima pristup zelenim površinama u krugu od 300 metara od najmanje jednog hektara.
Drveće ne samo da poboljšava estetski izgled urbanih područja, već pruža brojne prednosti za javno zdravlje, kako u preventivnom tako i u terapeutskom smislu. Na osnovu ličnih iskustava i dokaza, sadnja drveća može značajno uticati na zdravlje zajednica, naročito onih koje se suočavaju sa socio-ekonomskim izazovima.
Dr. Mark J. Nieuvenhuijsen, epidemiolog za životnu sredinu, ističe značaj drveća u urbanim sredinama. Kao lekar koji radi sa ugroženim pacijentima i osobama sa hroničnim potrebama za zdravstvenom zaštitom, primetio je da prisustvo drveća može poboljšati raspoloženje i opšte stanje pacijenata.
U Hamiltonu, inicijativa „Trees for Hamilton“, koju su pokrenuli dr Nieuvenhuijsen i biolog Lorraine Ironside, nastoji da poveća količinu urbanog drveća. Njihov dugoročni cilj uključuje sadnju 70 stabala u unutrašnjosti bolnice i drugih zdravstvenih ustanova, kako bi se pacijentima omogućilo da uživaju u blagodatima zelenih površina.
Ova organizacija je do sada zasadila 5.000 stabala uz pomoć 500 volontera i započela nacionalni projekat „Canadian Health Care Forests“, koji povezuje zdravstvene radnike i dobrotvorne organizacije u cilju povećanja broja stabala u blizini bolnica i klinika širom Kanade.
Iako su izazovi prisutni, kao što su nedostatak interesa za sadnju drveća zbog brige o održavanju ili bojazni od povećanja kriminala, koristi od drveća u urbanim sredinama su neosporne. U Hamiltonu je trenutno pokrivenost drvećem oko 20%, ali cilj je da se dostigne 40% do 2050. godine. Slični ciljevi postoje i u drugim kanadskim gradovima, ali ostvarivanje ovih ciljeva zahteva kolektivne napore i posvećenost.
Povećanje broja stabala u urbanim sredinama može doneti trajne koristi za zajednice, uključujući poboljšanje mentalnog i fizičkog zdravlja, smanjenje zagađenja vazduha i pružanje hladovine tokom toplih meseci.
Povećanje urbanog drveća je ključno za zdravije zajednice i može imati dugoročne koristi za sve.
