Naučnici sa univerziteta Sent Endruz i Kardif, zajedno sa međunarodnim kolegama, otkrili su izvor tople super slane vode koja je pojurila uz Atlantik pre 15.000 godina, čime je započeo kraj poslednjeg ledenog doba.
Studija, objavljena u časopisu Nature, dolazi kada temperature okeana dostižu rekordne visine, a vode u Atlantskom i Južnom okeanu postaju svežije zbog topljenja ledenog pokrivača, što bi moglo dodatno uticati na cirkulaciju okeana i globalnu klimu.
Tim je izmerio hemijske otiske prstiju zaključane u mikroskopskim fosilnim školjkama kako bi rekonstruisao temperaturu i salinitet morske vode u kojoj su školjke rasle. Uzimajući uzorke ovih fosila koji se spuštaju niz 40 metara dugo jezgro dubokog morskog mulja, mogli su da proniknu u istoriju temperature i saliniteta okeana tokom svakog ciklusa ledenog doba u poslednjih 1,5 miliona godina.
Rezultati pokazuju da su tokom vrhunca svakog ledenog doba, vode u Indijskom okeanu postale super napunjene solju. Naučnici pokazuju da je ovo bilo uzrokovano ograničenjem slatkovodnih struja koje obično ulaze u Indijski okean iz Pacifika, omogućavajući Indijskom okeanu da postane slaniji, kao džinovska solana.
Vodeći autor Sofi Nuber je rekla: „Pod vrelim suncem suptropa, morska voda isparava i postaje slanija. Obično se u Indijskom okeanu ova so razblažuje svežim vodama koje dotiču iz Pacifika, ali tokom ledenih doba ovu struju su prekinuli pad nivoa mora, tako da se sol može nakupiti nerazređena.“
Nivo mora je globalno pao za čak 120 metara tokom ledenih doba, zbog zatvaranja vode koja je isparila iz okeana u ogromnim ledenim pokrivačima. Tim pokazuje da bi ovaj proces više puta presekao struje slatke vode koje se uvijaju u Indijski okean kroz indonežanski arhipelag, pošto je veći deo morskog dna u ovom regionu postao kopno kada je nivo vode pao.
Slane vode su ostale zarobljene u Indijskom okeanu do kraja poslednjeg ledenog doba, kada su im promene vetrova i struja omogućile da izbiju u Atlantik. Ovo je zauzvrat pomoglo ponovnom uspostavljanju atlantskog strujnog sistema koji zagrijava Veliku Britaniju i sjeverozapadnu Evropu od njenog oslabljenog glacijalnog stanja.
Profesor Stiv Barker, jedan od autora studije, rekao je: „Pre više od deset godina smo otkrili da je kraj ledenog doba doživeo ogroman puls u atlantskim strujama, što je pomoglo da se uvedu topliji međuglacijalni uslovi. Naša nova studija pokazuje da so koja je pomogla da ove struje postanu tako guste i moćne dolazi sa više od 10.000 km udaljenosti u Indijskom okeanu.“
Tople slane struje nastavljaju da teku kroz Atlantik i danas, ali počinju da slabe zbog unosa slatke vode iz ledenih pokrivača koji se otapa, što bi moglo da izazove niz klimatskih uticaja.
Dr Džejms Rej sa Univerziteta Sent Endruz je rekao: „Naš rad pokazuje koliko su različiti delovi klimatskog sistema iznenađujuće međusobno povezani. Promene u cirkulaciji i salinitetu u jednom delu okeana mogu imati ogroman uticaj na drugu stranu planete, tako da moramo zaustaviti globalno zagrevanje kako bismo sprečili dalji poremećaj ovih kritičnih sistema cirkulacije.“
