Dobre vesti mogu emocionalno ublažiti efekte negativnih vesti

Dobre vesti mogu emocionalno ublažiti efekte negativnih vesti

Prema studiji objavljenoj 17. maja 2023, ljudi koji su videli vesti o ljudskoj dobroti nakon što su dobili vesti o terorističkom napadu ili drugim nemoralnim činovima, osetili su manje negativnih emocija i zadržali više vere u dobrotu čovečanstva u poređenju sa ljudima koji su dobili samo loše vesti. u časopisu otvorenog pristupa PLOS ONE od Ketrin Bjukenen sa Univerziteta u Eseksu i koleginice Gillian Sandstrom sa Univerziteta u Saseksu, Velika Britanija.

Autori su podelili 1.800 učesnika studije u različite grupe. U svim grupama, učesnicima su prikazani video klipovi sa vestima od jednog do tri minuta ili su im date kratke vesti za čitanje: vesti o nedavnom terorističkom napadu sa sedištem u Ujedinjenom Kraljevstvu ili slično (grupa „Nemoral“); izveštaji o ljubaznim delima učinjenim kao odgovor na teroristički napad ili nepovezanim ljubaznim delima (grupa „Dobrota”); bezbrižan, neozbiljan materijal (grupa „Zabava“); i sadržaj iz grupe Immoral plus ili ljubaznost („Nemoralnost i ljubaznost“) ili grupa Zabava („Nemoral i zabava“).

Učesnici grupe „Nemoral“ su prijavili i značajno povećanje negativnih emocija i značajno smanjenje pozitivnih emocija, kao i više negativnih percepcija čovečanstva i društva. Za poređenje, učesnici „Nemoralnosti i ljubaznosti“ su prijavili relativno niže povećanje negativnih emocija i niže smanjenje – ili čak značajno povećanje – pozitivnih emocija.

Učesnici „Nemoral i ljubaznost” su takođe prijavili znatno pozitivnije percepcije čovečnosti od onih u grupi „Nemoral”. Grupa „Nemoral i ljubaznost“ prijavila je efikasnije ublažavanje negativnih efekata nemorala od grupe „Nemoral i zabava“, kako u smislu povećanja pozitivnih emocija tako i percepcije društva.

Rezultati sugerišu da pozitivne vesti mogu pomoći da se obezbedi emocionalni tampon protiv negativnih vesti. Gledanje na ljubazne radnje, u odnosu na samo zabavne postupke, bilo je posebno efikasno u pomaganju učesnicima da zadrže uverenja o dobroti drugih.

Autori se nadaju da će njihovi rezultati podstaći medije da ugrade pozitivnije izveštavanje, kao i konstruktivno ili orijentisano ka rešenju okvire za složena, važna pitanja.

Autori dodaju: „Vesti koje prikazuju najbolje od čovečanstva oduzimaju ubod članaka koji istražuju najgore od čovečanstva. Ovo omogućava ljudima da veruju da održavaju suštinsko uverenje koje je ključno za dobro mentalno zdravlje: da svet i ljudi u njemu su u osnovi dobri.“