Nova studija ponašanja životinja pokazuje da korišćenje „dovoljno dobre“ strategije za završetak zadatka može imati prednosti u odnosu na težnju ka savršenstvu.
Istraživači sa Medicinskog instituta Hauard Hjuz u SAD želeli su da izazovu tradicionalne metode istraživanja životinja, gde se različita ponašanja u aktivnostima kao što su parenje, lov ili izbegavanje predatora obično porede sa nekim optimizovanim metodom.
Koristeći teorijske algoritme i modele, istraživači su razdvojili jednostavan i široko korišćen zadatak traženja hrane – gde životinje (kao što su miševi) mogu da biraju između različitih opcija da dobiju nagradu – da bi došli do ogromnog broja alternativnih strategija za posao.
„Mnoge od ovih strategija su one koje nikada ne bismo zamislili kao moguće načine rešavanja ovog zadatka, ali one dobro funkcionišu, tako da je sasvim moguće da bi ih i životinje mogle koristiti“, kaže fizičarka En Hermundstad.
„Daju nam novi rečnik za razumevanje ponašanja.“
Naravno, znamo da životinje (uključujući ljude) mogu da rešavaju probleme na više načina: zdrav je razum da možete završiti lavirint ili završiti video igru čistim pokušajem i greškom, na primer, ili vežbanjem na jednostavnijim primerima, ili kopiranjem drugih.
Istraživači su formulisali više od četvrt miliona pristupa – ili „programa“ – koji spadaju između savršenog pristupa i slučajnog pristupa. Neki od ovih programa su postigli krajnje ciljeve uz korišćenje manje resursa, što znači da bi mogli biti poželjniji.
Takođe su otkrili, uprkos tako raznovrsnim pristupima, da se svi oni mogu razumeti u smislu algoritamskih ‘mutacija’, gde su strategije evoluirale jedna od druge uz sitna podešavanja u svojim koracima.
Istraživači su otkrili da je oko 4.000 opisanih programa bilo ‘dovoljno dobro’ da dobiju rezultate, od kojih je 90 posto uradilo nešto malo drugačije od optimalne strategije.
To je važno, jer pokazuje da čak i velike promene u odnosu na savršenu strategiju i dalje mogu da dovedu do rezultata koji rade, dok pruža neke varijacije koje bi mogle biti korisne u drugim zadacima. Odstupanje od optimalne strategije može negativno uticati na ishod primarnog fokusa, ali ovaj kompromis se nadoknađuje kada se uzme u obzir više zadataka – situacija koja preciznije odražava ono sa čime se svi suočavamo svaki dan.
„Ako razmišljate o životinji koja nije specijalista koja je optimizovana da reši samo jedan problem, već generalista koja rešava mnoge probleme, ovo je zaista novi način da se to prouči“, kaže fizičar i informatičar Cuhsuan Ma.
Za istraživače, nalazi bi mogli da pokažu zašto životinja možda ne ide uvek onim što se čini najboljim putem od A do B, ili da pruže bolje razumevanje o tome kako mozak odmerava šanse za uspeh u cilju sa dostupnim resursima.
„Čim se oslobodite savršenstva, iznenadili biste se koliko postoji mnogo načina za rešavanje problema“, kaže Ma.
