Stanovništvo podsaharske Afrike raste tri puta brže od ostatka sveta sa prosekom od 4,6 porođaja po ženi u 2021. Za poređenje, stopa fertiliteta u Kanadi iznosila je 1,3 rođenja po ženi 2022. godine.
Predviđa se da će region i dalje biti najbrže rastući na svetu, sa povećanjem populacije sa 1,2 milijarde u 2021. na 2,1 milijardu u 2050. godini.
Održiv i brz rast stanovništva ima duboke implikacije na razvoj, pogoršavajući društvene, ekonomske i ekološke izazove od nesigurnosti hrane i rodne nejednakosti do degradacije životne sredine.
U isto vreme, podsaharska Afrika takođe ima nesrazmernu ranjivost na klimatske promene i degradaciju životne sredine.
Od ključne je važnosti da dinamika stanovništva i reproduktivno zdravlje budu na čelu tekućih diskusija o životnoj sredini.
Postoji mnogo pravednih i humanih načina da se uspori tempo brzog rasta stanovništva uz poštovanje ljudskih prava i potrebe za ekonomskim razvojem. Ključ za ovaj cilj je unapređenje reproduktivnih prava, rodne ravnopravnosti i obrazovanja.
Unapređenje reproduktivne autonomije obezbeđivanjem da pojedinci imaju sredstva da biraju vreme i učestalost rađanja donosi značajne koristi za otpornost na klimatske promene i održivost životne sredine.
Kako pojedincima daju sredstva da biraju broj, vreme i razmake između svoje dece, oni imaju tendenciju da imaju manje dece.
Procenjuje se da bi, ako se ostvare ciljevi održivog razvoja Ujedinjenih nacija za upotrebu kontraceptiva i obrazovanje, veličina globalne populacije opala sa današnjih 8 milijardi na 6,29 milijardi 2100. godine. Ako ne, onda se srednja projekcija Ujedinjenih nacija od 10,3 milijarde čini verovatnija.
Ipak, uprkos njihovim dalekosežnim implikacijama na održivost životne sredine, demografske putanje su u velikoj meri izostavljene ili se smatraju uklesanim od strane razvojnih i ekoloških zajednica. Ovo čini propuštenu priliku za transformativnu promenu.
Diskusije koje naglašavaju negativne uticaje globalnog rasta stanovništva takođe su često marginalizovane i percipirane kao neopravdane, alarmantne, prinudne i rasističke. Istovremeno, važno je zapamtiti da visoke stope nataliteta ne bi trebalo da nose stigmu krivice, već da se umesto toga posmatraju kroz sočivo širih društveno-ekonomskih pitanja.
Živimo u demografski podeljenom svetu. Neki regioni planete doživljavaju stalni rast stanovništva, dok su drugi svedoci relativne stabilnosti, pa čak i opadanja.
U ovom kontekstu može se činiti da zabrinutost oko rasta populacije ima ograničenu globalnu primenu, što čini izazovnijim izraziti uzbunu zbog povećanja broja ljudi u odnosu na pad populacije na drugim mestima
Međutim, to ne znači da eksponencijalni ljudski rast ne može predstavljati zabrinutost u nekim regionima.
Kao istraživač u novoj oblasti planetarnog zdravlja, proučavam vezu između reproduktivnih prava, dinamike stanovništva i održivosti životne sredine.
U saradnji sa Nkechi S. Ovoo, sa Univerziteta u Gani, krenuli smo da istražimo percepcije zainteresovanih strana o ovim pitanjima. Iznenadili smo se kada smo saznali da perspektive subsaharskih Afrikanaca nisu pojedinačno dokumentovane, uprkos njihovoj jedinstvenoj važnosti.
Naša studija je uključivala anketu i naknadne intervjue sa 402 učesnika iz 42 zemlje podsaharske Afrike. Rezultati bi iznenadili mnoge posmatrače koji bi mogli sumnjati da je rast stanovništva zabrinutost u Africi.
Iako su postojala geografska i rodna ograničenja u veličini našeg uzorka — i biće potrebno više istraživanja da bi se dalje istražila ova tema — ipak smatramo da naši nalazi pružaju koristan uvid u široku zabrinutost javnosti za rast populacije. Ispitanici su u velikoj većini percipirali rast stanovništva kao fenomen koji predstavlja izazove održivosti životne sredine, ekonomskih i socijalnih ciljeva, mira i bezbednosti.
Mnogi učesnici su izrazili stav da dinamiku stanovništva treba integrisati u politike i diskusije koje imaju za cilj poboljšanje ili očuvanje kvaliteta životne sredine. Jedan ispitanik je to posebno naveo
„dinamiku stanovništva treba uvek staviti u prvi plan kad god se razgovara o klimi i životnoj sredini“.
Mali broj učesnika je tvrdio da rast stanovništva nije pokretač degradacije životne sredine i klimatskih promena, što se pripisuje preteranim potrošačkim navikama i nesrazmernoj odgovornosti globalnog severa.
Velika većina naših ispitanika, međutim, ima drugačije mišljenje. Smatrali su da nesrazmerna uloga potrošnje ne isključuje priznanje uloge rasta stanovništva u generisanju degradacije životne sredine.
Učesnik ankete iz Južne Afrike, na primer, izjavio je da:
„Kumulativni uticaj od 1 milijarde niskih otisaka po glavi stanovnika i dalje je jednak velikom uticaju. Ovo ne znači da se ne poništava veliki uticaj ljudi koji mogu imati nižu stopu fertiliteta i veći otisak po glavi stanovnika — kojima je jednako važno da se pozabavimo.“
Učesnici su u velikoj većini smatrali da reproduktivno zdravlje i prava, pored pitanja obrazovanja i osnaživanja žena, treba da budu integrisani u diskusije i politike o održivosti životne sredine.
Oni su se složili sa idejom da usluge kontracepcije i planiranja porodice mogu imati pozitivan uticaj na održivost životne sredine. Takođe su se složili da bi integrisanje planiranja porodice kao politike zaštite životne sredine doprinelo ubrzanju preko potrebnog napretka u pogledu reproduktivnih prava i održivosti.
Ova studija predstavlja iznenađujuće dokaze koji pobijaju uobičajene pretpostavke o osetljivosti rasprave o populacijskim trendovima u zemljama u razvoju.
Naše istraživanje pokazuje da većina onih koji rade u oblasti koja je povezana sa ekonomskim, društvenim ili ekološkim razvojem u podsaharskoj Africi smatra da je tema rasta stanovništva važna.
Naša studija takođe podržava važnost pojačavanja glasova ljudi među onima koji su najizloženiji brzom rastu stanovništva i najranjiviji na klimatske promene i degradaciju životne sredine. Ove osobe, češće nego ne, žive na mestima gde se rodna ravnopravnost i pristup planiranju porodice suočavaju sa značajnim izazovima.
Većina ispitanika u našem istraživanju zabrinuta je rastom stanovništva zbog njegovih negativnih ekoloških i društvenih implikacija, i žele da integrišu demografska i reproduktivna prava i razmatranja rodne ravnopravnosti u ekološke diskurse i politike.
Slične pozive da se stabilizuje i postepeno smanjuje ljudska populacija podržavanjem reproduktivne autonomije i rodne ravnopravnosti redovno izdaju vodeći naučnici u oblasti životne sredine, i oni moraju imati prioritet da bi se postigla transformativna promena potrebna za održivost.