Višedecenijski ratovi i sukobi u Iraku doveli su do „katastrofalnog“ porasta rezistencije na antibiotike u zemlji, sa ozbiljnim implikacijama za ceo region i svet, upozoravaju međunarodni stručnjaci u časopisu otvorenog pristupa BMJ Global Health.
Oni tvrde da je verovatno kriva kombinacija uništene zdravstvene infrastrukture, nestašice lekova, ograničenih resursa, visokog nivoa kontaminacije teškim metalima i loših sanitarnih uslova.
Otpornost na antibiotike, ili skraćeno AMR, raste globalno alarmantnom brzinom i očekuje se da će uzrokovati 10 miliona smrtnih slučajeva godišnje do 2050. godine, ako se ništa ne preduzme po tom pitanju, ističu autori.
U velikoj meri pripisana prekomernoj upotrebi i zloupotrebi antibiotika, pažnja se sada okreće drugim faktorima, kao što su teški metali i dezinfekciona sredstva koja sadrže jedinjenja kvaternarnog amonijuma (KAC), koja se široko koriste u sektoru zdravstvene zaštite i ugostiteljstva.
Autori kažu da je rat bio umešan u pojavu AMR-a još 1940-ih, ali mu je posvećeno malo pažnje.
Irak je sjajan primer ovog zanemarivanja, jer je zemlja iskusila niz sukoba od 1980-ih koji su se poklopili sa pojavom i širenjem patogena sa specifičnim obrascima otpornosti na antibiotike, ističu oni.
Ovi sukobi uključuju iransko-irački rat (1980–88); Prvi Zalivski rat 1991; Ekonomske sankcije Ujedinjenih nacija nakon iračke invazije na Kuvajt (1990-2003); američka invazija i okupacija (2003-11), uključujući period militarizovanog nasilja (2005-07); i sukobi iračke države sa ISIS-om (Islamska država Iraka i Sirije) 2014–17.
„Savremeni sukobi, koji se vode u urbanim i industrijalizovanim pejzažima, mikrobi pod pritiskom sa selektivnim okruženjem koje sadrže jedinstvene kombinacije i koncentracije toksičnih teških metala i antibiotika, dok istovremeno obezbeđuju niše i puteve širenja za mikrobne patogene“, pišu autori.
„Ovo može uključivati veliki broj ranjenih, prirodu rana, raseljavanje izbeglica, kolaps sanitarnih kontrola, gubitak dijagnostike i kvalifikovanog zdravstvenog osoblja, demontiranje infrastrukture zdravstvene zaštite i postavljanje često nedovoljno finansijskih i improvizovanih terenskih bolnica. gde su i povređeni borci i civili izloženi štetnim patogenima sa ograničenom brigom i resursima da se pravilno oporave“, nastavljaju oni. Takvi ishodi su se desili u Iraku, kažu oni.
Teški metali koji se koriste u oružju opstaju u okolini, a eksplozivi sadrže ogromne količine olova i žive. Hrom, bakar, olovo nikal i cink se koriste za premazivanje metaka, projektila, cevi pištolja i vojnih vozila, dok su antimon, barijum i bor jedinjenja za punjenje oružja. Pokazalo se da su mnoge bakterijske vrste razvile otpornost na borbu protiv toksičnosti teških metala.
„Uzeti zajedno, uništena infrastruktura zdravstvene zaštite, neodgovarajuće mikrobne terapije, ograničeni resursi, visoka kontaminacija teškim metalima u ljudima i životnoj sredini i nedostatak [odgovarajuće vode, sanitacije i higijene], zajedno, verovatno igraju instrumentalnu ulogu u katastrofalnom porastu AMR u Iraku i, šire, regionalno i globalno“, pišu autori.
Istraživanja su hitno potrebna da bi se razumela direktna i indirektna uloga oružanog sukoba u porastu AMR-a ako se želi zaustaviti i sprečiti milione bespotrebnih smrti, insistiraju oni: „Razumevanje ovih veza između AMR-a i sukoba, posebno tokom vremena, je od suštinskog značaja za globalni odgovor na AMR, posebno zato što ima malo naznaka da će se sukobi, širom sveta, smiriti u godinama koje dolaze.“
