Erupcija Mauna Loe po prvi put posle 40 godina na Velikom ostrvu Havaji usledila je posle leta i jeseni koje su zabeležile rekordno visoke temperature širom sveta.
Da li postoji veza između klimatskih promena i vulkanskih erupcija?
Dok studija o Islandu predlaže moguću vezu, naučnici sa Univerziteta Northeastern kažu da je efekat vulkanske aktivnosti na globalno zagrevanje minimalan.
Danijel Daglas i Semjuel Munjoz iz Severoistočnog centra za pomorsku nauku i Instituta za održivost obale kažu da uticaj deluje obrnuto: velike eksplozije vulkana u prošlosti snizile su globalnu temperaturu za stepen ili dva mesecima.
Efekat je toliko izražen da neki naučnici žele da ljudi dupliraju efekat kroz geoinženjering; ali Daglas i Munjoz kažu da taj scenario u ovom trenutku nije ni blizu stvarnosti.
„Ljudi kažu da je to nešto što treba da istražimo i o čemu razmišljamo“, kaže Daglas, vanredni profesor geologije. „Mnogi drugi ljudi kažu da to izgleda zaista opasno.
Ideja je da se stvori neka vrsta kišobrana nad zemljom koji bi blokirao sunčevo zračenje da dopre do zemlje.
„Sunčeva svetlost se odbija u svemir“, kaže Daglas.
Velike vulkanske eksplozije su stvorile ovaj efekat prirodno ispaljivanjem ogromnih oblaka pepela i sumporne kiseline u atmosferu, gde potonja formira čestice aerosola ili male kapljice koje reflektuju sunčevu svetlost daleko od površine zemlje, kaže Munjoz.
„Taj efekat je zapravo efekat hlađenja“, kaže on. „Ako je to zaista velika erupcija, taj efekat hlađenja može trajati godinu dana“, kaže Munjoz.
„Oni stvaraju oblake tamo gde ih inače ne bi bilo“, kaže Daglas.
Ali to je duh za koji mnogi naučnici kažu da treba da ostane u boci epruvete.
Kao prvo, sumpor dioksid „je ista stvar koja izaziva kisele kiše“, kaže Daglas.
I drugo, „postoji klimatsko modeliranje koje sugeriše da bi (vežba) mogla smanjiti količinu kiše koja dolazi u Indiju tokom sezone monsuna“, što bi moglo uticati na produktivnost useva, kaže on.
„Postoji jedna vrsta geopolitičkog pitanja koje bi se pojavilo u vezi sa kontrolom toga — ko stavlja prst na termostat, u suštini“, kaže Munjoz, docent i stručnjak za hidrologiju.
Osim toga, efekat hlađenja ne traje dugo, kaže on. „Onog trenutka kada prestanete da emitujete sumpor-dioksid, klima će se vrlo brzo zagrejati.
Vulkani unose nešto ugljen-dioksida u atmosferu, ali mora da postoji mnogo tektonske aktivnosti da bi se čak i približili nivoima gasova staklene bašte koje emituje ljudska aktivnost, kaže Munjoz.
Setite se pre 70 miliona godina, kada su dinosaurusi lutali Zemljom i „bilo je mnogo vulkanizma“, kaže on.
Istraživački rad objavljen 2013. pokrenuo je pitanje da li topljenje glacijala doprinosi vulkanskoj aktivnosti na Islandu.
„Proces razmišljanja je da ako otopite sve glečere Islanda, to bi smanjilo pritisak“ na stene koje se izvlače na površinu iz dubine zemlje, kaže Daglas.
„Kako ulaze u manje dubine, pritisak na materijal se smanjuje i (to) omogućava stenama da se tope i pretvore u magmu“, kaže on.
„Mislim da se glečeri ne tope tako brzo“, kaže Daglas. „To može izazvati manji porast vulkanskih erupcija, ali ne mogu da zamislim da će to biti veliki pokretač.“
Što se Mauna Loe tiče, to nije tip vulkana koji izaziva ogromne eksplozije nalik nuklearnoj sa visokim oblacima pečuraka koji šalju materijale u stratosferu, potencijalno stvarajući efekte hlađenja, poput kišobrana, kažu Daglas i Munjoz.
Aktivnost havajskog vulkana uticala je na klimatske promene na jedan način, tako što je poremetila ključnu opremu koja se koristi za merenje nivoa ugljen-dioksida u atmosferi, prema medijskim sajtovima kao što je CNN.
Ali njegova erupcija po prvi put u 38 godina je u suštini događaj koji gradi Zemlju, a ne utiče na atmosferu, kažu Munjoz i Daglas.
Mauna Loa je štitni vulkan koji curi lavom, kaže Munjoz. „Kažem studentima (štit vulkani) da ne bum. Ipak, prilično su kul za gledanje.“
