Studija koja je izazvala veliku pažnju u oblasti moralne psihologije pre skoro dve decenije, a koja je pokazala da čak i bebe imaju moralne sklonosti, sada je dovedena u pitanje novim istraživanjem. Originalna studija sprovedena od strane Kilei Hamlin i njenih saradnika testirala je reakcije beba od šest do deset meseci na scensku predstavu. Rezultati su pokazali da su bebe pokazivale preferenciju ka pomoći likovima u odnosu na one koji su ih ometali.
Međutim, nova studija koja je pokušala da replikuje ove nalaze dovela je u sumnju ovaj zaključak. Naime, sa velikim uzorkom od 567 beba testiranih u 37 istraživačkih laboratorija širom sveta, rezultati nisu pokazali dokaze o ranom razvoju moralnog smisla kod beba. Ovo je izazvalo raspravu u naučnoj zajednici o validnosti prvobitnih nalaza.
Konkretno, ManiBabies projekat, koji je okupio razvojne psihologe iz različitih delova sveta, imao je za cilj da testira Hamlinov originalni efekat „pomoćnik-ometač“ na velikom uzorku beba. Međutim, rezultati ovog istraživanja nisu podržali hipotezu da bebe imaju urođenu sklonost ka prepoznavanju i favorizovanju pomoćnika u odnosu na ometače.
Ova nova studija postavlja pitanje o tome da li su bebe zaista sposobne da prepoznaju moralne razlike u tako ranoj fazi razvoja. Neki stručnjaci sugerišu da bi nedovoljno iskustvo sa svetom moglo biti razlog za nedostatak razlikovanja između dobrog i lošeg karaktera kod testiranih beba.
Važno je napomenuti da je ManiBabies eksperiment doneo i neke promene u metodologiji u odnosu na originalnu studiju, kao što je korišćenje digitalnih verzija likova umesto lutkarske predstave uživo. Ovo može imati uticaj na način na koji bebe reaguju na prikazanu situaciju, što može objasniti razlike u rezultatima.
U zaključku, ovi novi nalazi izazivaju diskusiju o ranim moralnim sklonostima kod beba i postavljaju pitanje o validnosti prethodnih istraživanja u ovoj oblasti. Dalja istraživanja su neophodna kako bi se bolje razumela priroda moralnog razvoja kod dece u prvim mesecima života.
